Павлова посланица Филипљанима
Павлова посланица Филипљанима, глава 3
У осталом, браћо моја, радујте се у Господу. Мени није досадно да вам пишем увек исте ствари, а вама је корисно.
Чувајте се од паса, чувајте се од злих посленика, чувајте се од лажних обрезаних.
Јер прави обрезани то смо ми, који духом Божјим Богу служимо и хвалимо се Исусом Христом, и не мећемо своје поуздање у пут.
Али ја бих ипак имао разлога да метнем своје поуздање и у пут. Ако ко мисли да се може поуздати у пут, ја то могу још више,
који сам обрезан осми дан, од рода сам Израиљева, кољена Венијаминова, Јеврејин од Јевреја, по закону фарисеј,
по ревности прогонитељ Цркве, по правди законској беспрекоран.
Али то што ми беше добитак, то ја сматрам за губитак, Христа ради;
јер све држим за губитак према преважном познању Исуса Христа, Господа свога, ради кога све оставих и држим све да је ништа, само да Христа добијем,
и да се нађем у њему, не по својој правди, по оној која долази од закона, него по правди која се добија од вере у Исуса Христа, по правди која се од Бога вером добија,
да познам њега и силу ускрсења његова, и заједницу његових мука, постајући налик на њега у смрти његовој,
да бих како, ако ми буде могуће, достигао у ускрсење из мртвих.
Не да сам већ однео награду, или да сам већ достигао савршенство, него трчим, не бих ли га дохватио, јер се и мене дохвати Исус Христос.
Браћо, ја не мислим да сам га достигао! Али ипак чиним једно: заборављајући што је остраг и сежући се за оним што је напред,
трчим к белези, да бих добио награду небеског позива Божјега у Исусу Христу.
Сви ми дакле који смо савршени, имамо ту исту мисао; а ако о нечему имате другу мисао, Бог ће вас и у томе посветлити.
Али од тачке коју достигосмо, једнаким кораком да напредујмо.
Угледајте се сви у мене, браћо, и окрените поглед на оне који ходе по угледу што ви у нама имате.
Јер их много има који ходе као непријатељи крста Христова. Ја вам о томе много пута говорих, а сад вам плачући опет то говорим.
Њихов је крај пропаст, њихов је бог трбух, и слава је њихова у у ономе што чини срамоту њихову; и они не мисле него на ствари земаљске.
Али је наш град на небесима, откуд као Спаситеља очекујемо Господа Исуса Христа,
који ће преобразити тело понижења нашега, да буде слично телу славе његове, по сили коју има да може све себи покорити.
