Павлова посланица Колошанима

Хоћу дакле да знате колика је борба коју водим за вас и за оне који су у Лаодикији и у Јерапољу, и за све који не видеше лица мога телеснога,

да се утеше срца њихова, да се здруже у љубави, и обогате се пуним разумом за познање тајне Бога, то јест Христа,

Ово кажем да вас нико заводљивим говорима не превари.

Јер ако телом и нисам код вас, али сам у духу с вама, радосно гледајући ред који међу вама влада и чврстину вере ваше у Христа.

Како дакле примисте Господа Исуса Христа, онако живите у њему,

укорењени и назидани у њему, и утврђени вером према науци коју примисте, и изобилујете у благодарењима.

Чувајте се да вас ко не зароби филозофијом и таштом преваром, наслањајући се на предања људи, на основе света, а не на Христа;

јер у њему живи телесно сва пунина Божанства.

Ви у пуној мери све имате у њему, који је поглавар сваког господства и власти.

У њему и обрезани бејасте, обрезањем које се не изврши руком, него обрезањем Христовим, које се састоји у одлучавању тела путеног.

Закопавши се с њим крштењем, ви у њему и с њим ускрснусте вером у силу Бога која га ускрсну из мртвих.

И вас, који сте били мртви по гресима својим и необрезани на пути својој, оживео је он с њим, опростивши нам све грехе,

и, избрисавши писмо чије су нас уредбе осуђивале и који постојаше против нас, узе га и прикова га на крст;

и свукавши поглаварства и власти, изведе их на јавност и крстом их победи.

Да вас, дакле, нико не осуђује за јело или за пиће, или за какав празник, или за младине или за суботе.

То су све сенке ствари које су имале да дођу, али је тело у Христу.

Нико да вас под видом понизности и службом анђела не превари па да вам по вољи отме награду трке, а сам се подаје својим привиђењима и надима се у таштини свог путеног ума,

не држећи се главе из које је све тело с помоћу зглавака и свеза састављено, и расте растом који Бог даје.

Ако дакле умресте с Христом стихијама света, зашто да вам се - као да живите у свету -, постављају оваква правила.

Не дохвати се!, не окуси!, не опипај!

(што се све односи на ствари које се употребом троше), која се оснивају на заповестима и наукама људским?

Она имају додуше неки изглед мудрости, у колико имају значај својевољно изабране чистоте, понизности и покоравања тела, али су иначе без вредности и доприносе задовољењу пути.