Прва Павлова посланица Солуњанима
Глава 1
Павле, Силван и Тимотеј Цркви Солунској у Богу Оцу и Господу Исусу Христу: Милост вам и мир од Бога оца нашега и Господа Исус Христа.
Захваљујемо Богу свагда за све вас, опомињући се вас у молитвама својим,
и спомињући непрестано ваше дело вере и труд љубави ваше, и сталност наде ваше у Господа нашега Исуса Христа, пред Богом Оцем нашим.
Знамо, браћо од Бога љубљена, да сте ви изабрани,
пошто вам јеванђеље наше не би проповедано само у речи него и у сили, са Духом Светим и с пуним уверењем; јер ви знате да смо се према вама, и ради вас, такви показали.
А и ви сами се угледасте на мене и на Господа, примивши реч, - кад је невоља била велика, - с радошћу Духа Светога,
тако да постадосте углед свим вернима у Македонији и у Ахаји.
Јер не само да се од вас прочу реч Господња у Македонији и у Ахаји, него и у свако место дође познање вере ваше у Бога, тако да нам није потребно о томе говорити.
Јер они сами објављују какав је био наш улазак код вас, и како се ви обратисте Богу, напуштајући идоле, да служите Богу живоме и истинитоме,
и да очекујете Сина његова с небеса, кога он ускрсну од мртвих, Исуса, који нас избавља од гнева који ће да дође.
