Прва Павлова посланица Солуњанима

Прва Павлова посланица Солуњанима, глава 2

Сами знате, браћо, да наш долазак к вама није био узалудан.

Претрпивши најпре и осрамоћени, као што знате, у Филипима, охрабрисмо се у Богу своме, да вам јавимо јеванђеље Божје усред велике борбе.

Дела:16:22 Дела:17:2

Јер се проповедање наше не оснива ни на заблуди, ни на нечистим разлозима, ни на превари:

него кад нам суди Бог да смо достојни да нам повери јеванђеље, тако и говоримо, не као да бисмо хтели да угађамо људима, него да будемо по вољи Богу, који куша наша срца.

Приче:17:3 1 Кор.:4:15 Гал.:1:10 Титу:1:3

Јер се никад нисмо ласкавим речима послужили, као што знате, никада нисмо лакомство као побуду имали: Бог нам је сведок.

Нисмо тражили славу од људи; ни од вас ни од других.

Јован:5:41

Могли смо, као Христови апостоли, и да вам се наметнемо, али смо међу вама били пуни благости. Као што дојилица нежно негује децу своју,

тако смо ми, у живој љубави према вама, хтели да вам дано не само јеванђеље Божје, него и живот свој, - толико сте нам омилели били!

Рим.:1:11 2 Кор.:12:15

Ви, браћо, памтите труд наш и муку нашу: дан и ноћ на раду, да не будемо ни једноме од вас на терет, проповедасмо вам јеванђеље Божје.

2 Кор.:11:9

Ви сте сведоци и Бог да смо се према вама, који верујете, имали владање свето, праведно и беспрекорно.

А знате и то да смо за свакога од вас били оно што је отац за децу своју,

молећи вас, утешавајући и храбрећи вас, да живите као што се пристоји према Богу, који вас зове у своје краљевство и у славу своју.

Гал.:5:16 Ефес:4:1 1 Сол.:4:12 1 Пет.:1:15

Зато се непрестано захваљујемо Богу што ви, примивши од нас реч Божјег проповедања, примисте је не као реч људску, него (као што заиста и јест) као реч Божју, која и делује у вама који верујете.

Мат.:10:40 Лука:5:1 Рим.:10:17 Јевр.:4:12

Јер ви, браћо, постадосте слични Црквама Божјим које су у Јудеји у Исусу Христу, јер сте и ви претрпели од свога народа као и оне од Јудеја,

Дела:17:5 Гал.:1:22 Јевр.:10:33

који убише и Господа Исуса и пророке, и који и нас прогонише, и Богу нису угодни, и свима су непријатељи,

Мат.:5:12 Мар.:12:5 Дела:7:52

сметајући нам да говоримо паганцима да се спасу, и пунећи тако непрестано меру грехова својих. Али напослетку дође гнев Божји и на њих.

1 Мој:15:16 Плач:4:18 Дан.:8:23 Мат.:23:31 Мат.:24:6 Лука:11:52 Дела:13:50 Дела:14:19 Дела:17:5

А ми, браћо, одељени остасмо од вас неко време лицем, али не срцем, тим живљу жељу имамо да видимо лице ваше.

Кол.:2:5

Зато хтедосмо да дођемо к вама, бар ја Павле, и један и два пута, али смета нам сотона.

Рим.:1:13

Јер шта је наше надање, или радост, или венац славе? Нисте ли то ви пред Господом нашим Исусом Христом, у дан кад се он појави?

1 Сол.:3:13 Откр.:1:7

Да, ви сте наша слава и радост наша.