Прва Павлова посланица Солуњанима
Прва Павлова посланица Солуњанима, глава 3
Зато, не могући се више устрпети, нађосмо за добро сами остати у Атини,
и посласмо вам Тимотеја, брата свога и слугу Божјега, и помагача у јеванђељу Христову, да вас утврди и светује у вери вашој,
да се нико не поколеба усред садашњих невоља; јер сами знате да смо се томе посветили.
А и кад бејасмо код вас казасмо вам унапред да ћемо падати у невоље, као што и би, и као што ви то знате.
Зато, и ја, не могући се више уздржати, послах да се известим о вашој вери, да вас како не заведе кушач, и да труд наш не буде узалудан.
Али Тимотеј, који сад дође к нама од вас, јави нам вашу веру и љубав, и да имате свагда добар спомен о нама, желећи нас видети као и ми вас.
Зато се, браћо, усред свих жалости и невоља наших, утешисмо вашом вером.
Јер ми сад живимо, кад ви чврсто стојите у Господу.
Јер какву хвалу можемо дати Богу за вас, за сваку радост којом се с вас радујемо пред Богом својим!
Дан и ноћ се Богу све више молимо да видимо лице ваше, и да допунимо недостатке вере ваше.
А сам Бог, Отац наш, и Господ наш Исус да нам управне пут к вама!
А вама да умножи Господ љубав коју имате један према другоме и према свима, као што је имамо и ми према вама,
да би се учврстила срца ваша, да буду беспрекорна у светости пред Богом и Оцем нашим у дан појављења Господа нашега Исуса Христа са свима светима његовим!
