Прва Павлова посланица Солуњанима

Јер знате какве вам заповести дадосмо од Господа Исуса.

Божја је воља да се посветите и да се чувате од блуда,

и сваки од вас да зна држати своје тело у светости и у части,

а не у жељама страсти, као паганци који не познају Бога;

да нико према брату своме не употреби преваре ни лакомоства у пословима, јер се Господ свети за све то, као што вам то казасмо и посведочисмо.

Јер не позва нас Бог на нечистоту, него на посвећење.

Ко дакле одбацује те заповести, не одбацује човека, него Бога, који вам је и Светог Духа свога дао.

Што се тиче братске љубави не треба да вам се пише, јер сте сами од Бога научени да се љубите међу собом,

и то и чините са свом браћом по целој Македонији. Али вас молимо, браћо, да још више у тој љубави изобилујете,

и да уложите своју част у то да будете у миру и да гледате своје послове, и да радите својим рукама, као што вам препоручисмо,

тако да се владате поштено према онима који су напољу, и да од никога ништа не потребујете.

Нећемо пак, браћо, да останете у незнању у погледу оних који су умрли, да се не ожалостите као други који немају надања,

јер ако верујемо да Исус умре и ускрсну, то ће Бог по Исусу и са њим довести и оне који су умрли.

Јер вам ово казујемо по речи Господњој: да ми који смо живи и очекујемо појављење Господње, нећемо претећи оне који су умрли.

Јер ће сам Господ, на дани знак, на глас арханђелов и на глас трубе Божје, сићи с неба и умрли у Христу ускрснуће најпрви.

Затим ми живи, који смо остали, бићемо сви с њима заједно узети у облаке на сусрет Господу на небо, и тако ћемо свагда с Господом бити.

Утешавајте један другога овим речима.