Прва Павлова посланица Солуњанима
Прва Павлова посланица Солуњанима, глава 5
Што се тиче часа и времена, браћо, не треба да вам пишемо,
јер сами знате да ће дан Господњи доћи као лупеж ноћу.
Јер кад реку људи: "Мир и безбедност!", онда ће изненада напасти на њих погибао, као болови порођаја на трудну жену, и они неће утећи.
Али ви, браћо, нисте у тами, да вас дан као лопов изненади.
Сви сте ви синови светлости и синови дана. Не припадамо ми ноћи ни тами.
Не спавајмо, дакле, као други што спавају, него бдимо и будимо трезни.
Јер који спавају, у ноћи спавају, а који се опијају у ноћи се опијају.
Али ми, који смо синови дана, будимо трезни и обучени у оклоп вере и љубави, и с кацигом наде у спасење.
Јер нас Бог не одреди гневу, него добијању спасења по Господу нашему Исусу Христу,
који умре за нас, да ми, били будни или спавали, заједно са њим живимо.
Утешавајте зато и подржавајте један другога, као што и чините.
Молимо вас пак, браћо, признајте оне који се труде међу вама, који вас упућују на Господа и који вас светују и уче.
Имајте им у изобилној љубав за дела њихова. Будите у миру међу собом.
Молимо вас још, браћо, опомињите оне који живе неуредно, утешавајте малодушне, подржавајте слабе, будите према свакоме устрпљиви.
Гледајте да нико не враћа коме зло за зло, него свагда идите за добром, и међу собом и према свима.
Будите увек радосни.
Молите се непрестано.
На свачему захваљујте, јер је то воља Божја у Исусу Христу за вас.
Духа не гасите. Пророштва не презирите;
али испитујте сваку ствар, држите што је добро,
и уздржавајте се од сваког зла.
Бог мира да посвети вас у свему,
и цело биће ваше, и душа и тело, да се сачува беспрекорно за појављење Господа нашега Исуса Христа.
Веран је онај који вас позва, и он ће то и учинити.
Браћо, молите за нас.
Поздравите сву браћу целивом светим.
Заклињем вас Господом да порочитате ову посланицу пред свом браћом светом.
Милост Господа нашега Исуса Христа с вама!