Друга Павлова посланица Солуњанима
Глава 1
Павле и Силван и Тимотеј Цркви Солунској у Богу Оцу нашему и у Господу Исусу Христу:
Милост вама и мир од Бога Оца нашега и Господа Исуса Христа!
Дужни смо свагда захваљивати Богу за вас, браћо, као што је право, јер вера ваша много напредује, и множи се љубав свакога од вас међу вама.
Зато се ми сами хвалимо вама у Црквама Божјим с постојаности ваше и вере ваше усред гоњења и невоља које подносите.
То је знак праведнога суда Божјега, да будете признати да сте достојни краљевства Божјега, за које и трпите.
Јер је праведно у Бога да врати муке онима који вас муче,
а вама, које муче, да даде покој с нама, кад се покаже Господ Исус с неба с анђелима силе своје,
у огњу пламеноме, да казни оне који не познају Бога и не покоравају се јеванђељу Господа нашега Исуса Христа.
Они ће примити казну вечне пропасти, далеко од лица Господњега и од славе његове,
кад дође да се у тај дан прослави у светима својим и да му се диве сви који су вероваше у њега, - јер се прими сведочанство наше међу вама.
Зато и молим свагда да вас Бог наш сматра достојне вашег звања, и да својом моћи испуни сваку угодну намеру свој доброте и дело ваше вере,
да се прослави име Господа нашега Исуса Христа у вама, и ви у њему, по милости Бога нашега и Господа Исуса Христа.