Прва Павлова посланица Тимотеју
Глава 1
Павле, апостол Исуса Христа по заповести Бога, Спаситеља нашега, и Господа Исуса Христа, надања нашега,
Тимотеју миломе сину у вери: Милост, милосрђе и мир теби од Бога Оца и Исуса Христа, Господа нашега!
Опомињем ти молбу коју ти учиних при мом поласку из Македоније, кад те молих да останеш у Ефесу, препоручиш некима да не уче другу науку,
и да се не осврћу на приче и на бескрајне родослове, које пре изазивају препирања него напредак Божјег дела у вери.
Циљ је заповести љубав из чиста срца, добре савести и искрене вере.
Али неки застранише и сврнуше у празне говоре,
и хтели би да буду учитељи закона, а не разумеју ни шта говоре, ни шта потврђују.
А ми знамо да је закон добар ако се разложно употреби,
знајући добро да закон није постављен за праведнике, него за неправеднике и бунтовнике, за бездушнике и грешнике, за оцеубице, за крвнике људске,
за блуднике, срамотне, људокрадице, лажљивце, клетвопреступнике и за све што се противи здравој науци,
према јеванђељу славе блаженога Бога, које је мени поверено.
Захваљујем ономе који ме учврстио, Исусу Христу, Господу нашему, што ме за верна прими и постави ме у службу,
мене, који сам пре био хулник и гонитељ и силеџија. Али ја бејах помилован, јер сам то чинио из незнања, у неверству;
и изобилова милост Господа нашега, с вером и љубављу у Исусу Христу.
Истинита је реч и потпуно достојна да се прими да Исус Христос дође на свет да спасе грешнике, од којих сам први ја.
Али ја бејах зато помилован да на мени првоме покаже Исус Христос целу устрпљивост своју, па да ја постанем углед онима који би веровали у њега за живот вечни.
А краљу векова, неумрломе, невидљивоме, јединоме Богу, част и слава на векове векова! Амин!
Ову ти пак заповед дајем, сине Тимотеје, по пређашњим пророштвима за тебе, да по њима добар рат ратујеш,
имајући веру и добру савест. Ту савест неки изгубише и постадоше утопљеници вере,
међу којима су Именеј и Александар, које предадох сотони да науче не хулити.