Прва Павлова посланица Тимотеју

Павле, апостол Исуса Христа по заповести Бога, Спаситеља нашега, и Господа Исуса Христа, надања нашега,

Тимотеју миломе сину у вери: Милост, милосрђе и мир теби од Бога Оца и Исуса Христа, Господа нашега!

Опомињем ти молбу коју ти учиних при мом поласку из Македоније, кад те молих да останеш у Ефесу, препоручиш некима да не уче другу науку,

и да се не осврћу на приче и на бескрајне родослове, које пре изазивају препирања него напредак Божјег дела у вери.

Циљ је заповести љубав из чиста срца, добре савести и искрене вере.

Али неки застранише и сврнуше у празне говоре,

и хтели би да буду учитељи закона, а не разумеју ни шта говоре, ни шта потврђују.

А ми знамо да је закон добар ако се разложно употреби,

знајући добро да закон није постављен за праведнике, него за неправеднике и бунтовнике, за бездушнике и грешнике, за оцеубице, за крвнике људске,

за блуднике, срамотне, људокрадице, лажљивце, клетвопреступнике и за све што се противи здравој науци,

према јеванђељу славе блаженога Бога, које је мени поверено.

Захваљујем ономе који ме учврстио, Исусу Христу, Господу нашему, што ме за верна прими и постави ме у службу,

мене, који сам пре био хулник и гонитељ и силеџија. Али ја бејах помилован, јер сам то чинио из незнања, у неверству;

и изобилова милост Господа нашега, с вером и љубављу у Исусу Христу.

Али ја бејах зато помилован да на мени првоме покаже Исус Христос целу устрпљивост своју, па да ја постанем углед онима који би веровали у њега за живот вечни.

А краљу векова, неумрломе, невидљивоме, јединоме Богу, част и слава на векове векова! Амин!

Ову ти пак заповед дајем, сине Тимотеје, по пређашњим пророштвима за тебе, да по њима добар рат ратујеш,

имајући веру и добру савест. Ту савест неки изгубише и постадоше утопљеници вере,

међу којима су Именеј и Александар, које предадох сотони да науче не хулити.