Прва Павлова посланица Тимотеју

Препоручујем, дакле, пре свега да се чине молитве, искања, молбе, благодарења за све људе,

за краљеве и за све који су на власти, да тихи и мирни живот поживимо у свакој побожности и у поштењу.

То је добро и пријатно пред Богом, Спаситељем нашим,

који хоће да се сви људи спасу, и да дођу до познања истине.

Јер један је Бог, и један посредник између Бога и људи, човек Исус Христос

који себе даде у откуп за све. То је сведочанство које је у своје време дато,

и за које сам ја постављен за проповедника и апостола (истину говорим, ја не лажем), и учитеља паганаца у вери и истини.

Хоћу дакле да људи моле на сваком месту, подижући чисте руке, без гнева и сумњичења.

Тако и жене у пристојном оделу, са стидом и скромношћу да не украшују себе ни плетеницама, ни златом, ни бисером, ни хаљинама скупоценим;

него добрим делима, као што се и пристоји женама које су намерне да Богу служе.

Жена у миру и са сваком покорношћу да слуша науку.

Али жени не допуштам да учи, нити да има власт над мужем, него она треба да буде тиха.

Јер је Адам најпре направљен, па онда Ева;

и није Адам био заведен, него жена, заведена, постаде преступница.

Али ће се она спасти постајући мати, ако остане скромна у вери, у љубави и у светости.