Павлова посланица Титу

Павле, служитељ Божји и апостол Исуса Христа по вери изабраних Божјих и по познању истине, која је према побожности,

а по нади вечнога живота, који од времена најисконијих обећа Бог који не лаже,

и који јави у своје време реч своју проповедањем које је мени поверено по заповести Бога, Спаситеља нашега,

Титу, правоме сину по вери нашој заједничкој: Милост, милосрђе и мир теби од Бога Оца и Господа Исуса Христа, Спаситеља нашега!

Оставих те у Криту да уредиш оно што је недовршено и да постављаш по свим градовима старешине, као што ти наредих,

Јер епископ треба да је беспрекоран као Божји нстојник, да није осоран ни гневљив, ни подан вину, ни насилан, ни лаком на неисправан добитак,

него гостољубив, пријатељ добрих људи, умерен, праведан, свет, трезвен,

који се верно држи речи по науци, да буде способан и световати према здравој науци и побијати противнике.

Јер има много непослушних, празноговорљивих и умом преварних, особито међу обрезаним,

којима треба затворити уста. Они целе куће изопачују учећи што не треба, поганога добитка ради.

А рече неко од њих, пророк њихов: "Крићани свагда лажљиви, зле животиње, троми трбуси."

Сведочанство је ово истинито. Зато их карај без штедења, да добију здраву веру,

и да не слушају јудејска наклапања, ни заповести људи који се одвраћају од истине.

Чистима је све чисто, а поганима и невернима ништа није чисто, а опогањени су им и ум и савест.

Говоре да познају Бога, а делима га одричу, јер су мрски и непослушни и ни за какво добро дело способни.