Павлова посланица Титу
Павлова посланица Титу, глава 2
А ти говори оно што је у складу са здравом науком.
Реци да старци треба да буду трезвени, честити, умерени, здрави у вери, у љубави, у трпљењу.
Реци да старе жене такође треба да живе као што се пристоји светима, да не буду опадљиве, да се не подају вину, да уче добру,
да би научиле младе да љубе своје мужеве и своју децу,
да буду уздржљиве, чисте, кућанице, добре, тихе, покорне својим мужевима, да се не хули на реч Божју.
Тако и младим људима препоручи да буду умерени,
а у свему буди им ти сам пример добрих дела, дајући науку чисту, достојанствену, непокварену.
Твоја реч нек буде здрава, незазорна, да се противник посрами, не имајући ништа зла говорити на нас.
Слугама препоручи да слушају своје господаре, да им буду угодни у свему, и да им не протирече.
Да их не проневере, него у свему да им буду верни, да би у свему учинили част науци Бога, Спаситеља нашега.
Јер се показа милост Божја, која је извор спасења за све људе.
Она нас учи да се одрекнемо бездушности и жудњи овога света и да паметно, праведно, побожно поживимо на овоме свету,
очекујући блажену наду и појављење славе великога Бога и Спаситеља нашега Исуса Христа,
који је дао себе за нас, да нас избави од сваке бездушности, и да припреми себи народ очишћен преко њега и реван за добра дела.
Ово говори и саветуј и карај са пуном влашћу! Да те нико не омаловажава.