Павлова посланица Титу
Павлова посланица Титу, глава 3
Опомињи их да буду покорни поглаварима и властима, да буду послушни и готови за свако добро дело.
Никога нека да не опадају, да буду мирољубиви и уздржљиви, и добри према свим људима.
Јер и ми бејасмо негда неразумни и непокорни и застрањени, подложни свим жудњама и страстима, живећи у пакости и зависти, мрски другима и мрзећи се узајамно.
Али кад се показа милост Бога, Спаситеља нашега, и љубав његова према људима,
он нас спасе, не због дела праведних, која бисмо ми учинили, него по своме милосрђу, и то крштењем препорођења и обновљењем по Духу Светоме,
кога изли на нас обилно по Исусу Христу, Спаситељу нашему,
да, оправдани милошћу његовом, постанемо у нади нследници вечнога живота.
Истинита је ова реч и ја хоћу да ти то посведочиш, да они који су веровали у Бога настоје да чине добра дела. То је оно што је добро и људима корисно.
А лудих запиткивања и родослова и свађа и препирања о закону клони се, јер је то некорисно и испразно.
Човека који изазива раздор по првом и другом световању одбиј од себе,
знајући да се такав човек изопачио и греши, и да је сам себе осудио.
Кад пошаљем к теби Артема или Тихика, хитај да дођеш к мени у Никопољ, јер сам намислио да онде зимујем.
Зину правника и Апола лепо опреми, да имају све што им треба.
Али и наши нека се уче напредовати у добрим делима, па да помогну где треба и да не остану бесплодни.
Поздрављају те сви који су са мном. Поздрави све који нас љубе у вери. Милост са свима вама!