Посланица Јеврејима

Вера је пак поуздана извесност онога чему се надамо, и уверење о стварима које не видимо.

Преко ње и стари добише сведочанство.

Вером познајемо да је свет речју Божјом створен, тако да је оно што је видљиво постало из невидљивога.

Вером принесе Авељ узвишенију жртву Богу него Каин, и кроз њу доби сведочанство да је праведник, кад Бог потврди приносе његове; и кроз њу он мртав још говори.

Вером би Енох пренесен да не види смрти, - и не нађе се више, јер га Господ пресели, јер пре него га пресели доби сведочанство да угоди Богу.

А без вере није могуће Богу угодити, јер онај који хоће да дође к Богу треба да верује да Бог постоји и да награђује оне који га траже.

Вером Ноје, божанствено надахнут о стварима које се још нису виделе, а у покорном страху, начини корабљу за спасење дома свога; њоме он осуди сав свет и поста наследник правде која је по вери.

Вером послуша Аврам, кад би позван да изиђе у земљу коју је имао да прими у наслеђе, и изиђе не знајући куда иде.

Вером дође он у земљу обећану, као у туђу, и под шаторима живљаше с Исаком и с Јаковом, сунаследницима истог обећања,

јер чекаше град који има чврсте темеље, коме је градитељ и творац Бог.

Вером и сама Сара, нероткиња, прими моћ да затрудни и роди преко времена старости, јер држаше за верна онога који обаћа.

Зато се и народи од једнога самога, и то изнемоглог човека, потомство бројно као звезде на небу, као песак на обали морској, који се бројити не може.

У вери помреше сви ти, не примивши обећања, али их они видеше и поздравише их из далека, признајући да су гости и путници на земљи.

Који тако говоре показују да траже отаџбину;

а да су се опоменули оне из које изиђоше, имали су времена да се у њу врате.

Али сад бољу желе, то јест небеску. Зато се Бог не стиди назвати се њиховим Богом, јер им је он приправио град.

Вером приведе Аврам Исака, кад би окушан, и јединорођенога свога приношаше, (он који беше примио обећање

у коме беше казано: "У Исаку назваће ти се потомство"),

помисливши да је Бог моћан и из мртвих ускрснути; и зато га и доби натраг по некој прилици ускрсења.

Вером благослови Исак Јакова и Исава, предвиђајући будуће ствари.

Вером благослови Јаков, умирући сваког сина Јосифова и поклони се, наслонивши се на врх штапа свога.

Вером спомену Јосиф, умирући, излазак синова Израиљевих, и даде наредбе за кости своје.

Вером Мојсија, пошто се роди, крише три месеца родитељи његови, јер видеше да је дете красно, и не побојаше се објаве краљеве.

Вером Мојсије, кад би велики, не хтеде да се назива син кћери Фараонове,

и воле претрпети с народом Божјим, него ли имати за неко време сладости греха,

држећи срамоту Христову за веће богатство од свега блага египатскога, јер очи његове гледаху на награду.

Вером остави он Египат, не побојавши се јарости краљеве, јер се држаше онога који се не види као да га виђаше.

Вером сврши Пасху и кропљење крви, да се пустошник не дотакне Израиљевих прворођених.

Вером пређоше они Црвено море као суху земљу, што кад Егићани покушаше утопише се.

Вером падоше зидови Јерихонски, пошто су седам дана опкољени.

И шта ћу још да кажем? Јер ми не би достало времена кад бих стао говорити о Гедеону, и о Вараку, о Самсону и Јефтају, о Давиду и Самуилу и о другим пророцима,

који вером победише краљевства, вршише правду, добише обећања, затворише чељусти лавовима,

угасише силу огњену, утекоше од оштрица мача, оздравише од немоћи, беху јаки у биткама, растераше војске туђе.

Жене примише мртве своје из ускрсења, а други беху побијени, и не примише избављења, да би добили боље ускрсење.

А други поднесоше ругање и батине, па и окове и тамнице;

камењем побијени беху, претрвени, мучени беху, од мача погинуше, идоше у кожусима и у козјим кожама, у сиротињи, у невољи, у срамоти -

они којих не беше достојан свет -, по пустињама потуцаше се и по горама и по пећинама и по јамама земаљским.

И ови сви, о чијој је вери положено сведочанство, не примише обећања,

јер Бог нешто боље за нас одреди, да не дођу без нас до савршенства.