Посланица Јеврејима

гледајући на зачетника и извршитеља вере, Исуса, који, у очекивању радости која му беше одређена, претрпе крст, не марећи за срамоту, и седе с десне стране престола Божјега.

Помислите дакле на онога који је такво противљење против себе од грешника поднео, да не очајавају душе ваше.

Јер још до крви не дођосте борећи се против греха,

и заборависте опомену која вам је уучиена као синовима: Сине мој, не презри карање Господње, и да те његове казне не ужасну.

Јер ког воли Господ, онога кажњава, и шиба свакога ког за сина призна."

Трпите казне његове, јер вас Бог као синове сматра, јер који је син кога отац не кара?

Ако сте без карања, у коме сви свој део имају, то сте онда деца прељубе, а не синови.

Ако су нам дакле телесни оцеви наши карачи, а ми их поштујемо, како да не слушамо Оца духова, да живот добијемо?

Оцеви наши караше нас за мало дана, када су то за добро налазили, али нас Бог кара за наше добро, да учествујемо у светости његовој.

А и ако свако карање изгледа најпре као жалост а не као радост, али оно после даје миран плод правде онима који су научени њиме.

"Учврстите дакле, руке своје ослабеле и колена своја клонула," -

и правим стазама идите ногама својим, да не сврне оно што хромо, него да се учврсти.

Мир тражите са свима и светост, без које нико неће Господа видети.

Гледајте да нико не остане без милости Божје, да не израсте никакав корен горчине и не роди пакост и тиме да се многи не опогане,

да не буде блудника ни световних, као Исав, који је за једно јело дао првенаштво своје.

Јер знате да је, после, кад је желео да прими благослов, одбачен, и ако га и са сузама тражаше, јер му покајање његово није могло помоћи.

Ви се нисте приближисте гори која се је могла напипати, а коју беше огањ обузео, ни облаку дима, ни магли, ни олуји,

ни трубном звуку, ни гласу који говораше, тако да они који га чуше замолише да им више не говори,

јер не могаху да поднесу ову заповест: "Ако се и животиња дотакне горе, биће каменована."

И тај призор беше тако страшан, да Мојсије рече: "Уплашио сам се и дрхтим!"

Него се ви приближисте гори Сионској, граду Бога живога, Јерусалиму небескоме, миријадама анђела,

сабору прворођених уписаних на небесима, судији који је Бог свима, духовима праведних који су достигли савршенство,

Исусу, посреднику новога савеза, и крви кропљења, која боље говори него Авељева.

Гледајте да се не одречете онога који говори, јер кад не утекоше они који одрекоше да слушају онога који објављиваше пророштва на земљи, како да утечемо ми, ако се одрекнемо онога који говори с висине небеса,

чији глас потресе онда земљу, и који сад учини ово обећање: "Још једном ћу потрести не само земљу, него и небо."

А речи: "још једном", указују на промену ствари потресених, као створених за неко време, да остане оно што се не може потрести.

Зато, примајући краљевство непоколебљиво, будимо блгодарни, дајући Богу пошту која би му била угодна, с поштовањем и са страхом,

јер је наш Бог такође огањ који спаљује.