Посланица Јеврејима

Зато треба да се још више држимо ствари које слушасмо, да не испаднемо далеко од њих.

Јер ако је реч објављена преко анђела имала свог успеха, и ако је сваки преступак и оглушак праведну наплату примио,

како ћемо проћи ми, занемарујући толико спасење, које најпре Господ објави, и које нам потврдише они који га беху чули,

док је сам Бог потврђивао сведочанство њихово знацима и чудесима, силним делима и даровима Духа Светога, које раздели по својој вољи?

Јер Бог не покори анђелима свет који ће доћи и о коме говоримо.

А неко изрече негде ово сведочанство: "Шта је човек, да га се опоменеш, и син човечји, да се о њему бринеш?

Умалио си га мало према анђелима, и славом и чашћу си га овенчао

и све си покорио под ноге његове." И збиља, кад му све покори, то Бог ништа не остави њему непокорено. Али ми сад још не видимо да му је све покорено.

Ипак ми видимо онога који је за мало времена учињен нешто мањи од анђела, Исуса, овенчана славом и чашћу ради смрти коју поднесе, да би по милости Божјој и за све људе смрт поднео.

И доликоваше ономе за кога и по коме су све ствари, и који је многе синове хтео да води у славу -, да кроз трпљења уздигне до савршенства Кнеза спасења њихова.

Јер и онај који посвећује и они који се посвећују, сви су од једнога, и зато се он не стиди назвати их браћом

кад говори: "Објавићу име твоје браћи својој, славићу те усред сабора."

И још: "У те ћу се ја уздати." И још: "Ево мене и деце моје, које ми Бог даде."

И како су деца судеоници пути и крви, тако и он суделова у томе, да смрћу сатре онога који је имао моћ смрти, то јест ђавола,

и да ослободи све оне који од страха од смрти беху робови у целом свом животу.

Јер он заиста не дође у помоћ анђелима, него потомству Аврамову.

Јер будући сам био искушан у ономе у чему претрпи, може да помогне онима који се искушавају.