Посланица Јеврејима

Зато, браћо света, зајендичари зваља небескога, познајте посланика и првосвештеника вере наше, Исуса,

који је веран ономе који га постави, као што би и Мојсије у свему дому његову.

Јер је он сматран достојан толико веће славе од славе Мојсијеве колику већу част од самог дома има онај који дом сагради.

Сваки дом неко сагради, а ко све је ствари градио то је Бог.

Мојсије пак беше веран у свему дому Божјему као служитељ, за сведочанство онога што имало да се објави;

али је Христос, као син, у своме дому, а његов дом то смо ми, ако до краја одржимо чврсто уверење и наду којима се дичимо.

Зато, као што говори Дух Свети: "Данас, ако његов глас чујете,

да не отврдну срца ваша ко у време буне, у дан напасти у пустињи,

кад ме оци ваши искушаше, и видеше дела моја четрдесет година.

Зато се расрдих на тај род, и рекох: једнако се мету у срцима својим, а путева мојих не познаше.

И заклех се тад у гневу своме: Неће они у мој покој ући."

Пазите, браћо, да не буде у коме од вас срце зло и неверно, да одступи од Бога живога,

него се подржавајте сваки дан, док се год може рећи: "Данас" -, да се који од вас не укрути од преваре греха.

Јер постадосмо заједничари Христови, само ако се до краја чврсто одржимо у уверењу које смо у почетку имали,

док је речено: "Данас ако његов глас чујете, да не отврдну срца ваша ко у време буне."

Јер који беху они који, чувши га, побунише се, ако то нису били сви они који изиђоше с Мојсијем из Египта?

А на које је Бог гневан био четрдесет година, него на оне који сагрешише, и чији лешеви у пустињи падоше?

А којима се закле да неће ући у покој његов, него онима који беху непослушни?

И видимо да и не могоше ући због неверства свога.