Посланица Јеврејима

Бојимо се, дакле, док још постоји обећање да се улази у покој његов, да не одоцни који од вас.

Јер је она добра вест објављена и нама као и њима, али њима не поможе објављена реч,

јер она не нађе вере у онима који је чуше. Али ми који верујемо, ми улазимо у покој, као што рече. "Заклех се у гневу своме: неће они у мој покој ући." Он тако рече, и ако су дела његова била свршена од створања света.

Јер негде рече за седми дан овако: "И почину Бог од свију дела својих у седми дан."

А овде опет: "Неће они у мој покој ући."

И како је одређено да неки имају још да уђу у њега, а они којима је најпре јављено не уђоше због непослушања,

то Бог опет одреди један дан, "данас," говорећи у Давиду, по толиком времену, као што је пре казано: "Данас ако његов глас чујете, да не отврдну срца ваша."

Јер да им је Исус донео покој, не би после тога говорио за други дан.

Остала је дакле народу Божјему још једна субота за почивање.

Јер који уђе у покој његов, тај почива од дела својих као и Бог од својих што почину.

Постарајмо се, дакле, да уђемо у тај покој, да нико не падне дајући једнак пример непослушања.

Јер реч Божја је жива и јака, и оштрија од сваког мача на обе стране наоштрена, и продире чак до растављања и душе и духа, и зглавака и мозга, и суди и о осећањима и о мислима срца.

имајући, дакле, великог првосвештеника, који је прошао кроз небеса, Исуса, Сина Божјега, држимо се чврсто у вери коју исповедамо.

Јер немамо првосвештеника који нам наше слабости не може опростити, него који је у свачему искушан као и ми, а без греха.

Приступајмо дакле с поуздањем к престолу милости, да нађемо милосрђе и примимо милост, да бисмо добили помоћ у потребама својим.