Посланица Јеврејима

Сваки првосвештеник који се из људи узима, за људе се поставља на службу Богу, да приноси прилоге и жртве за грехе.

Он може бити попустљив према онима који не знају и према заблуделима, јер је слабост и његов удео.

И због те слабости је он дужан приносити жртве и за своје грехе као и за грехе народа.

Нико сам од себе не одређује себи то звање, ако није позван од Бога, као што је био Арон.

Као што на другом месту рече: "Ти си свештеник на све векове по реду Мехлиседекову."

Он је тај који је у дане пути своје вапајем силним и са сузама приносио молбе и молитве к ономе који га је могао избавити од смрти, и будући услишен ради своје побожности,

научи се - и ако је Син Божји био - послушању, по ономе што поднесе,

и пошто би уздигнут у савршенство, постаде свима који га послушаше зачетником вечнога спасења

и би проглашен од Бога првосвештеником по реду Мелхиседекову.

О томе имамо много да говоримо, и то ствари које је тешко исказати, јер сте постали спори у слушању.

Јер ви који бисте одавна требали да сте учитељи опет треба да научите прва слова речи Божје, и постадосте да требате млека а не јаке хране.

А онај који се храни млеком нема искуства речи правде, јер је дете.

Али је јака храна за људе зреле, код којих је разумевање извежбано дугим искуством у разликовању добра и зла.