Посланица Јеврејима

Зато остављајући основе Христове речи, обратимо се оно што је већ довршено, а да не постављамо опет темеље одрицања од мртвих дела, вере у Бога,

науке крштења, рукоположења, ускрсења мртвих и суда вечнога.

И то ћемо учинити ако Бог допусти.

Јер није могуће да се они који су већ једном просветљени, и окусили дара небескога, који су постали заједничари Духа Светога,

и окусили добре речи Божје и силе будућега века, - па су отпали -,

опет обнове и доведу на покајање, јер они сами распињу Сина Божјега и излажу га ружењу.

Кад је земља потопљена кишом, која често на њу пада, и рађа корисну траву онима који је обрађују, она саучествује у Божјем благослову;

Али и ако ми тако говоримо, опет се од вас, љубљени, надамо стварима бољим и погоднијим за спасење.

Јер Бог није неправедан да заборави труд ваш и љубав коју показасте за име његово, послуживши и још даље служећи светима.

Ми желимо да сваки од вас покаже такву ревност, да би се надање до краја потпуно одржало,

тако да не будете лени, него да се угледате на оне који вером и постојаношћу наслеђују обећања.

Кад Бог Авраму учини обећање, не могући ничим већим од себе да се закуне, закле се собом,

говорећи: "Заиста благословићу те, и умножићу потомство твоје".

И тако, истрајношћу, доби Аврам обећање.

И људи се куну оним што је веће од њих, и заклетва је јемство којим се све расправе њихове крају приводе.

Зато Бог, кад хтеде да наследницима обећа јасније покаже непоколебљивост решења свога, дода и заклетву,

да бисмо у двема непоколебљивим стварима, у којима није могуће да је Бог слагао, имали јако поуздање, ми, којима је остављено као једино прибежиште да се ухватимо за надање које нам беше пружено.

То надање ми држимо као јако и поуздано сидро душе, које преко завесе продире

до онде где Исус уђе као наш предводник, поставши првосвештеник по реду Мелхиседекову на све векове.