Посланица Јеврејима

И заиста овај Мелхиседек који беше краљ Салимски, свештеник Бога Свевишњега, који пође у сусрет Авраму кад се враћаше с боја после пораза краљева, који га благослови,

и коме Авравам даде десетак од свега; који је најпре по значењу имена свога краљ правде, а после и краљ Салимски, то јест краљ мира;

који је без оца, без матере, без рода; који нема ни почетка данима, ни свршетка животу, али који је успоређен са Сином Божјим, тај Мелхиседек остаје свештеник на све векове.

Посматрајте сад колико је велики тај коме Аврам, патријарх, даде десетак од плена.

Они од синова Левијевих који примају свештенство, имају, по закону, заповест да узимају десетак од народа, то јест од браће своје, који су ипак изишли из бедара Аврамових;

а он, који није био од њихова рода, узе десетак од Аврама, и благослови онога који имаше обећања.

И нема сумње да мањи прима благослов од већега.

А овде који узимају десетак то су људи смртници; али онамо га прими онај за кога је посведочено да је жив.

Сем тога Левије, који је примио десетак, платио га је, да тако речем, по Авраму,

јер он бејаше још у бедрима очевим кад Мелхиседек пође у сусрет Авраму.

Ако је дакле савршенство било могуће кроз Левитско свештенство, јер се на том свештенству оснива закон који је народ примио, каква је још потреба била да се појави други свештеник по реду Мелхиседекову, а не по реду Аронову?

Јер кад се мења свештенство, мора да се мења и закон.

И заиста онај за кога се то говори од другога је колена, од кога ни један члан није вршио службу олтара.

Јер је познато да Господ наш изиђе из колена Јудина, о коме Мојсије ништа не говори за оно што се односи на свештенство.

И то постаје још јасније кад се појављује други свештеник по подобју Мелхиседекову,

који не постаде то по закону путене заповести, него по сили непропадљивог живота.

Јер му се даде ово сведочанство: "Ти си свештеник на све векове по реду Мелхиседекову."

Ту је дакле укидање раније заповести, због њене слабости и узалудности, -

јер закон није ништа довео до савршенства, - и постављање боље наде, којом се ми к Богу приближујемо.

И како ни то није било без заклетве,

јер док су Левити постајали свештеници без заклетве, Исус је то постао са заклетвом, преко онога који му рече: "Господ се закле и неће се покајати: ти си свештеник на све векове по реду Мелхиседекову"-,

Исус је по томе јемац бољег савеза.

Сем тога: много је било свештеника, јер им је смрт сметала да буду вечити.

Али он, зато што остаје за све векове, он има свештенство које се не може преносити.

Зато он и може савршено да спасава оне који по њему к Богу приступају, кад је за увек жив, да може посредовати за њих.

И требаше нам такав првосвештеник, свет, невин, без мане, одвојен од грешника и виши од самих небеса,

коме није потребно сваки дан, као свештеницима, најпре за своје грехе жртве приносити, а затим за народне, јер он је учини једном за свагда кад себе принесе.

Јер закон поставља за свештенике људе који су подложни слабостима, али реч заклетве која је речена по закону поставља Сина, који је вечито савршен.