Посланица Јеврејима

Први савез имаше правила за богослужење и за земаљско светилиште.

Јер беше начињен шатор. У првом делу његовом, који је назван светињом, бејаху свећњак и трпеза и хлебови за представљање,

а за другом завесом бејаше шатор, који је назван светиња над светињама,

која имаше златни олтар за кађење и ковчег савеза окован свуда златом, у коме беху златни суд са маном и палица Аронова, која се беше омладила, и таблице савеза.

А више њега беху херувини славе, који осењиваху олтар, о чему није сад час да се опширније говори.

Будући то тако уређено, свештеници који врше службу, улазе свагда у први шатор,

а у други улази једном у години сам првосвештеник, не без крви коју приноси за себе сама и за грехе народа.

Тиме је Дух Свети показивао да још не беше отворен пут у пресвето место докле год први шатор стоји.

То је слика за садашње време, у које се приносе прилози и жртве, који не могу у савести усавршују онога који ту службу врши,

и који са јелом и пићем и разним умивањима бејаху путени захтеви, постављени само до времена исправљања.

Али Христос дође као првосвештеник будућих добара, и он прође кроз већи и савршенији шатор, који није руком грађен, то јест није од таквога створења;

и он уђе једном за свагда у светилиште, ни с крвљу јарећом ни телећом, него својом крвљу, и прибави вечни откуп.

Јер ако крв јунчија и јарећа и пепео јуничин, пошкропивши опогањене, освећује и даје телесну чистоту,

како ли неће крв Христа, који духом вечитим самог себе без мане принесе Богу, очистити савест вашу од мртвих дела, да служите Богу живоме!

И зато је он посредник новог савеза, да би посредовањем смрти његове, која би за откуп преступака од првог савеза, позвани примили вечно наследство које им би обећано.

Јер где је завет, треба да се утврди и смрт онога који је учинио завет.

И заиста завет важи само после смрти, јер он нема никакве силе док је жив онај који га је учинио.

Зато је и први савез био потврђен крвљу;

јер кад Мојсије прогласи све заповести закона пред целим народом, он тад узе крви јареће и телеће с водом и вуном црвеном и исопом, те покропи и књигу и сав народ,

говорећи: Ово је крв савеза који Бог учини с вама.

А тако и шатор и све судове обреда покропи крвљу.

И готово све се крвљу чисти по закону, и без проливања крви нема опроштења.

Требало је дакле да се ствари које представљају прилике небеске тим средствима очисте, али саме небеске ствари требале су за то узвишенијих жртава од ових.

Јер Христос не уђе у светилиште урађено од човека на прилику оног правог, него уђе у само небо, да се покаже сад пред лицем Божјим за нас;

и не уђе да више пута приноси самог себе, као што првосвештеник улази сваке године у светилиште с крвљу туђом:

иначе би он морао да више пута претрпи од створења света, - дочим се он сад на свршетку века појави само једанпут да својом жртвом уништи грех.

И као што је људима одређено једном умрети, а затим да им се суди;