Јаковљева посланица
Глава 1
Јаков, служитељ Бога и Господа Исуса Христа, дванаест расејаним коленима поздрав!
Примите, браћо, радосно разна искушења која долазе на вас,
знајући да кушање ваше вере доноси устрајност.
Али устрајност треба да доврши своје дело, да будете савршени и цели без икаквог недостатка.
Ако коме од вас недостаје мудрости, нека иште у Бога, који даје свакоме без разлике и никоме не пребацује, и даће му се;
1 Цар:3:9 2 Дн.:9:23 Јов:28:12 Јов:28:28 Приче:2:3 Приче:3:5 Јер.:29:12 Мат.:7:7 Мар.:11:24 Јован:14:13 али нека иште с вером, ни мало не сумњајући, јер који сумња он је као што су морски валови, које ветрови подижу и размећу.
Такав човек нека не мисли да ће примити што од Бога.
То је човек неодлучан, непостојан у свим путевима својим.
Брат који је из нижег сталежа нек се хвали узвисивањем својим,
а богати својим понижењем, јер ће проћи као цвет травни:
"Подиже се сунце и топлином својом осуши траву, и цвет њезин отпаде и красота њезина пропаде." Тако ће и богати у ходу свом увенути.
Благо човеку који претрпи искушење, јер кад буде искушан, примиће венац живота, који Бог обећа онима који га љубе.
Нико, кад се куша, да не говори: "Бог ме искушава, јер се Бог не може злом искушати, и он никога не искушава,
него свакога искушава његова жудња, кад га она вуче и мами.
Тада, затрудневши, жудња рађа грех, а грех, кад је почињен, рађа смрт.
Не варајте се, љубљена браћо моја!
Сваки добар дар и сваки савршен поклон одозго је, долази од оца Светлости, у коме нема промене ни сенке мењања.
Јер нас он по својој вољи роди речју истине, да будемо као првине створења његових.
Знајте то, љубљена браћо моја. Нека буде зато сваки човек готов да слуша, а спор да говори и спор срдити се;
јер срдња човечја не испуњава правду Божју.
Зато одбацујте сваку нечистоту и сваку претераност лукавства, и с благошћу примите реч која је у вас усађена и која може спасити душе ваше.
Будите пак испунитељи речи, а не само слушачи, варајући сами себе лажним разлагањима.
Јер ко је слушалац речи а не и делатељ, он је као човек који гледа лице своје телесно у огледалу,
и пошто се огледао отиде и одмах заборави какав беше.
Али који прозре у закон савршени, у закон слободе, и остане у њему, и не буде заборавни слушач, него творац дела, тај ће бити блажен у деловању своме.
Ако који од вас мисли, да је побожан, а не зауздава језика свога, него вара срце своје, његова је побожност узалудна.
Побожност чиста и без мане пред Богом Оцем нашим ова је: Обилазити сироте и удовице у њиховим невољама и чувати се од поганства света.
