Прва Петрова посланица
Прва Петрова посланица, глава 2
Одбаците дакле сваку пакост и свако лукавство и лицемерје и завист и сва опадања,
и, као новорођена деца, зажелите се духовнога и чистога млека, да у њему узрастете за спасење,
јер окусисте да је добар Господ.
Приступајте к њему, камену живу, одбаченом од људи, али пред Богом изабраном и скупоценом.
А и ви сами као живо камење узидајте се, да би се подигао дом духовни и свето свештенство, да се приносе приноси духовни који су по Исусу Христу Богу угодни.
Јер у Писму стоји написано: "Ево мећем у Сиону камен угаони, изабрани, скупоцени, и ко у њега верује неће збуњен бити."
За вас је, дакле, који верујете част, а за оне који не верују: "Камен који зидари одбацише, постаде глава од угла, и камен спотицања и стена саблазни",
на коју се спотичу зато што не вероваше речи, и то је судбина њихова.
Али ви сте изабран род, краљевско свештенство, свети народ, народ стечен да објави крепост онога који вас позва из таме к чудесној светлости својој;
који некад не бејасте народ, а сад сте народ Божји; који не стекосте милосрђе, а сад сте добили милосрђе.
Љубљени, молим вас као странце и путнике на земљи, да се чувате телесних жудњи, које с душом рат воде.
Владајте се добро међу паганцима, да би и у ономе због чега вас опадају као злочинце, приметили ваша добра дела и хвалили Бога у дан похођења.
Господа ради будите покорни свакој власти која је међу људима постављена, било краљу као највишему,
било намесницима као од њега посланим за кажњавање злочинаца и за хваљење добрих људи.
Јер је тако Божја воља да добрим делима ућуткате незналице и безумнике,
и то као слободни људи, али не служећи се слободом као копреном за покривање пакости, него поступајући као праве слуге Божје.
Поштујте свакога, браћу љубите, Бога се бојте, дајте част краљу!
Слуге, будите покорни са сваким страхом господарима својим, и не само добрима и благима, него и злима.
Јер је то милост подносити жалости ради савести пред Богом, трпећи на правди.
Јер каква је слава ако се трпе муке зато што су се починиле кривице? Него ако добро чинећи муке трпите, то је милост пред Богом.
А на то сте и позвани, јер и Христос претрпи за вас, и вама остави углед да идете његовим трагом,
"Он, који греха не учини, и у чијим устима не нађе се превара,"
који, увређен, не одговори увредом, мучен, не изусти претње, него се ослањаше на онога који право суди;
који грехе наше сам изнесе на телу своме на дрво, да бисмо ми, умрли гресима, за правду живели, и чијим се ранама ви исцлисте.
Јер бејасте као залутале овце; али сад се вратисте к пастиру и чувару душа својих.
