Друга Петрова посланица
Друга Петрова посланица, глава 2
Било је лажних пророка у народу, као што ће и међу вама бити лажних учитеља, који ће увести погубне скте, и одричући се господара који их искупи, доводиће на себе наглу погибао.
Многи ће поћи за њиховим развратом, и грдитиће се пут истине с њих,
и у лакомоству своме ловиће вас претворним речима, они, којима се суд одавна спрема, и чија пропаст не дрема.
Јер кад Бог не поштеде анђела који сагрешише, него их баци у бездан и метну у окове мрака, и задржа их за суд,
и првога света не поштеди, него сачува Ноја, проповедника правде, и с њим још само седморицу и наведе потоп на свет бездушника,
и градове Содом и Гомор осуди да се развале и спале, поставивши их за пример будућим бездушницима,
и избави праведнога Лота, кога уцвелише ти разуздани људи развратом својим,
(јер живећи тај праведник међу њима, даномице мучаше праведну душу своју гледајући и слушајући њихова безакона дела),
то зна Бог побожне избављати од напасти, а неправеднике задржати да се осуде у дан суђења,
а особито оне који се поводе за нечистим жудњама пути и не поштују власти. Дрски и бестидни, не дршћу хулећи на достојанства,
док анђели, и ако већи од њих, и по сили и по моћи, не изговарају пред Господом хулнога суда на њих.
Али они, као неразумне животиње, рођене и створене да се хватају и кољу, хуле на оно што не разумеју, и тако ће у самој својој погибли пропасти,
примајући плату неправде своје. Они налазе сласт у бекријању по беломе дану; срамотни и покварени, уживају у својим подвалама, частећи се и у вашему друштву.
Очи су им пуне прељубочинства и незасите греха; - прелашћују несталне душе; - срце им је лакомоству научено; - деца су проклетства.
Оставивши прави пут, зађоше путем Валама сина Восорова, коме омиле плата неправде;
али о би покаран за свој преступ: магарица нема, проговоривши гласом људским, устави безумље пророково.
Такви су људи безводни извори, облаци магле које ветрови гоне, и њима је одређен мрак вечне таме.
Празним и надувеним речима, и жудњама пути и пороцима маме оне који једва избегоше људима који су застранили,
обећавајући им слободу, а сами су робови погибли; јер кога ко надвлада, онај му и робује.
Јер ако одбегну од нечистоте света, познавањем Господа и Спаситеља нашега Исуса Христа, па се опет заплету у њих и буду надвладани, буде им последње стање горе од првашњега.
Јер би им боље било да нису ни познали пута правде, него ли кад га познаше да врате натраг од свете заповести која им је предана.
Јер им се догоди по истинитој пословици: "Пас се поврати на своју бљувотину," и: "Окупана се свиња опет извали у блато."
