Прва Јованова посланица

Видите какву нам је љубав дао Отац, да се деца Божја назовемо. И ми то и јесмо. Ако нас свет не познаје, то је што ни њега не позна.

Љубљени, сад смо деца Божја, и још се не показа што ћемо бити. Али знамо да кад се он покаже, бићемо слични њему, јер ћемо га видети као што јест,

и сваки који ту наду у њега има, чисти се, као и он што је чист.

Сваки који чини грех прекрши закон, и прекршење закона грех је.

Ко год у њему стоји не греши. Ко год греши, не види га нити га позна.

Дечице, нико да вас не заведе. Ко правду твори, праведник је, као и он што је праведан.

Ко почини грех од ђавола је, јер ђаво греши од почетка. Син се Божји зато јави да уништи дела ђавоља.

Ко је год рођен од Бога, не чини греха, јер је семе Божје у њему, и не може грешити, јер је рођен од Бога.

По томе се познају деца Божја и деца ђавоља: ко год не ради по правди није од Бога, као што није ни онај који брата свога не љуби.

Јер што вам се каза и што из почетка чусте, то је да треба да љубимо један другога,

и да не будемо као Каин, који беше од лукавога, и који уби братасвога. И зашто га уби? Јер дела његова бејаху зла, а брата му праведна.

Не чудите се, браћо моја, ако свет мрзи на вас.

Ми знамо да пређосмо из смрти у живот, јер љубимо браћу. Ко не љуби, у смрти остаје.

Сваки који мрзи брата свога крвник је, а ви знате да ни један крвник нема у себи вечнога живота.

По томе познасмо љубав, што он за нас живот свој даде, а и ми смо дужни живот дати за браћу.

Ко дакле има богатства овога света и види брата свога у невољи и затвори срце своје од њега, како љубав Божја стоји у њему?

Дечице моја, да не љубимо речју ни језиком, него делом и истином.

По томе познаћемо да смо од истине, и пред њим ћемо срца своја умирити.

Јер ако нас осуди срце наше, Бог је већи од срца нашега и зна све.

Љубљени, ако нас срце наше не осуди, поуздање имамо пред Богом,

и што год заиштемо, примамо од њега, јер држимо заповести његови и чинимо што је њему угодно.

И то је заповест његова: да у име Сина његова Исуса Христа, и да љубимо један другога по заповести коју нам је дао.

Ко држи заповести његове, у Богу стоји и Бог у њему; и ми познајемо да он у нама стоји по Духу што нам је дао.