Откривење
Откривење, глава 10
Видех другога анђела силног да силази с неба, огрнута облаком, а на глави његовој беше дуга, и лице његово беше као сунце, а ноге његове као стубови огњени.
Он држаше у руци својој малу књигу отворену. Он метну десну ногу своју на море, а леву на земљу,
и повика силним гласом, као лав кад риче. И чим он повика пусти седам громова гласове своје.
И кад пустише седам громова гласове свјео, хтедох да пишем, али чух глас с неба који ми говори: Запечати шта говорише седам громова и не пиши.
И анђео кога видех да стоји на мору и на земљи, подиже десну руку своју к небу,
и закле се оним који живи на векове векова, који створи небо и што је на њему, и земљу и што је на њој, и море и што је у њему, да времена већ неће бити,
него у дане гласа седмога анђела, кад он затруби, онда ће се свршити тајна Божја, као што он јави својим слугама пророцима.
И глас који чух с неба опет проговори, и рече: Иди и узми књигу отворену из руке анђела који стоји на мору и на земљи.
И ја отидох к анђелу и рекох му: Дај ми књигу - Рече ми: Узми и прогутај је; биће ти горка у трбуху твоме али у устима биће ти слатка као мед. -
И ја узех малу књигу из руке анђелове и прогутах је; и она беше у устима мојим као мед слатка, а кад је прогутах беше горка у трбуху моме.
Рече ми затим: Треба опет да пророкујеш многим народима и племенима и језицима и краљевима.
