Откривење



Откривење, глава 14


Погледах и гле јагње стајаше на гори Сионској, и с њим сто и четрдесет и четири хиљаде људи који имаху име његово и име оца његова написано на челима својим.


И чух глас с неба, као шум вода великих и као праску грома великога; и глас који чух беше као глас свирача харфи кад ударају у харфе своје.


И они певаху нову песму пред престолом, пред четири жива створења и пред старешинама; и нико не могаше научити песму, осим оних сто и четрдесет и четири хиљаде који су откупљени са земље.

Tweet thisPost on Facebook

То су они који се не оскврнише са женама, јер су девственици. Они иду за јагњетом куд год он пође. Они су откупљени од људи, првеци Божни у јагњету;


и у њиховим устима не нађе се лаж, јер су без мане.


Видех другог анђела који је летео посред неба, који имаше вечно јеванђеље, да га објави становницима земље, свакоме племену и језику, колену и народу.


Он говораше силним гласом: Бојте се Бога и поклоните се њему, јер дође час суда његова, и поклоните се ономе који је створио небо и земљу, и море и изворе водене.


За њим дође други анђео, говорећи: Паде, паде Бабилон велики, који вином беса блуда свога напоји све народе!


За њим дође трећи анђео, говорећи силним гласом: Ко се год клања звери и лику њезином, и прими жиг на чело своје или на руку своју,

Tweet thisPost on Facebook

пиће и он вина гнева Божјега, које је непомешано уточено у пехар гнева његова, и биће мучен огњем и сумпором пред анђелима светим и пред јањетом.


И дим мучења њихова иде у векове векова, и немају одмора ни дању ни ноћу они који се клањају звери и лику њезиноме, и који примају жиг имена њезина.


У томе је стрпљење светих, који држе заповести Божје и веру Исусову.


И чух глас с неба који ми говори: Напиши: Благо мртвима који одсад умиру у Господу! Да, говори Дух, да почину од трудова својих, јер дела њихова иду за њима.


Погледах, и гле, облак бео, а на облаку сеђаше неко који је изгледао као син човечји, и имаше на глави својој круну златну и у руци својој срп оштар.


И други анђео изиђе из храма, вичући силним гласом ономе који је седео на облаку: Замахни српом својим и жањи, јер дође време жетве, јер је сазрело жито земаљско.


И онај што сеђаше на облаку баци срп свој на земљу. И земља би пожњевена.

Tweet thisPost on Facebook

И други анђео изиђе из храма који је на небу, и имаше и он срп оштар.

Tweet thisPost on Facebook

И други анђео, који имаше власт над огњем, изиђе из олтара и повика силним гласом ономе који имаше срп оштар, говорећи: Замахни српом својим оштрим, и одрежи грожђе винограда земаљскога, јер већ сазреше гроздови његови.


И анђео баци срп свој на земљу и обра виноград земаљски и баци бербу у велики кацу гнева Божјега.


И измуља се бадањ изван града и изли се крв из каце чак до узда коњима за хиљаду и шест стотина стадија.








This goes to iframe