Откривење
Откривење, глава 16
И чух силан глас из храма који говори седморици анђела: Идите и излијте седам купа гнева Божјега на земљу.
Први анђео отиде и изли купу своју на земљу. И настадоше зле и љуте ране на људима који су имаху жиг зверин и клањаху се лику њезиноме.
Други анђео изли купу своју у море, и оно поста крв, као крв од мртваца, и сва жива створења умреше, све што беше у мору.
Трећи анђео изли купу своју на реке и изворе водене. И посташе крв.
И чух анђела вода да говори: Праведан си, Господе, који јеси и који си био, и свет си што си тако судио.
Јер пролише крв светих и пророка, и крв си им дао да пију, јер су заслужили.
И чух где олтар говори: Да, Господе, Боже Сведржитељу, истинити су и прави судови твоји!
Четврти анђео изли купу своју на сунце. И би му дано да огњем људе сажеже.
И изгореше људи од велике врућине, и хуљаху на име Бога, који има власт над овим злима, и не покајаше се, па да би му славу дали.
Пети анђео изли купу своју на престо зверин. И краљевство њезино поста тамно, и људи уједаху језике своје од муке,
и хуљаху на име Бога небескога, од мука и од рана својих; и не покајаше се од дела својих.
Шести анђео изли купу своју на велику реку Еуфрат. И пресахну вода њезина, да се приправи пут краљевима који долазе од истока сунчанога.
И видех из уста аждајиних и из уста звериних и из уста лажнога пророка, где изиђоше три нечиста духа, као жабе.
Јер су ово духови ђаволски, који чине чудеса и излазе ка краљевима свега света, да их скупе за бој за велики дан Бога Сведржитеља.
(Ево идем као лупеж; благо ономе који је будан и који чува хаљине своје, да не иде го, и да се не види срамота његова!)
И сабра их на место које се јеврејски зове Армагедон.
Седми анђео изли купу своју у ваздух. И из храма, из престола, изиђе силан глас говорећи: Сврши се!
И насташе севање муња и громови и гласови, и велики потрес земље, какав никад не би од како су људи на земљи, толики потрес, тако страшан!
И град велики раздели се на три дела, и градови народа падоше, и Бог се опомену Вабилона великога, да му да пехар вина пламенога гнева свога.
И сва острва побегоше, и горе се не нађоше.
И град велики, чија зрна беху тешка као талант, паде с неба на људе, и људи хулише на Бога бича граднога, јер мука ова би врло велика.
