Откривење

Он повика силним гласом говорећи: Паде, паде Вавилон велики. Он поста стан ђаволима и тамница свакоме духу нечитоме, и тамница свију птица нечистих и мрских, јер се сви народи напише беса блуда њезина,

и краљеви земље с њом блуд проводише, и трговци земаље обогатише се од раскоши богатства њезина.

И чух други глас с неба који говораше: Идите из ње, народе мој, да се не помешате у грехе њезине и да вам не науде зла њезина.

Јер греси њезини допреше до неба, и Бог се опомену безакоња њена.

Платите јој као што она вама плати, и подајте јој двојно по делима њезиним. Којим пехаром захвати вама, захватајте јој два пута онолико.

Колико се прослави и наслади, толико јој подајте мука и жалости. Јер она говори у срцу своме: Седим као краљица и нисам удовица, и жалости нећу видети!

Зато ће у један дан доћи зла њезина: смрт и жалост и глад, и сажећи ће се огњем. Јер је силан Господ, Бог који јој суди.

И заплакаће и зајаукаће за њом краљеви земље који са њом блуд проводише и беснише, кад виде дим горења њезина.

Из далека стојећи, од страха мука њезиних, говориће: Јаох! јаох! Ввароши велика, Вавилоне, вароши силна! За један сами час дође осуда твоја!

И трговци земаље заплакаће и зајаукаће за њом, што њихових товара нико више не купује:

товара злата и сребра, камења драгог и бисера, платна и порфире, свиле и скерлета и свакојаког мирисног дрвета, и свакојаких посуђа од филдиша, и свакојаког посуђа од најскупљег дрвета, бакра, гвожђа и мермера;

и цимета и мириса и мира и тамјана, и вина и уља, и брашна фина и пшенице и говеда и оваца, и коња и кола, и телеса и душа човечјих.

И плодови што је душа твоја очекивала, отидоше од тебе; и све мекане и раскошне ствари отидоше од тебе и више их нећеш наћи.

Трговци који се обогатише од ње стаће из далека, од страха мучења њезина, плачући и јаучући,

и говориће: Јаох! јаох! Вароши велика, обучена у свилу и профир и скерлет, и накићена златом и камењем драгим и бисером,

за један сами сат пропаде толико богатство! И сви кормилари и сви који допутоваху лађама, и лађари и сви који тргују по мору, стајаху из далека

и викаху, гледајући дим горења њезина, и говораху: Која је варош била као варош велика?

И бацаху прашину на главе своје и повикаше плачући и ридајући, и говораху: Јаох! Јаох! Вароши велика, у којој се од раскоши њезине обогатише сви који имају лађе на мору, за један сами час пропаде!

Весели се над њом небо! И ви свети, апостоли и пророци, веселите се и ви! Јер Бог призна правду вашу осудом њезином.

Тада један силан анђео узе камен, као велики камен воденички и баци га у море, говорећи: Тако ће са хуком бити бачен Вавилон, варош велика, и неће се више наћи.

Глас гудача и певача и свирача и трубача неће се више чути у теби и никакав мајстор ни од какве уметности неће се више наћи у теби; хука камена воденичкога неће се чути у теби;

светлост жишка неће се више светлити у теби, глас младожење и невесте неће се више чути у теби, јер трговци твоји бејаху великаши земље, јер твојим чарањем преварени беху сви народи;

и код ње се нађе крв пророка и светих и свију који су побијени на земљи.