Откривење



Откривење, глава 21


Затим видех ново небо и нову земљу, јер прво небо и прва земља прођоше, и мора више не беше.


Нови Јерусалим

И видех свети град, нов Јерусалим, силазити од Бога с неба, опремљен као невеста украшена за свог заручника.


И чух силан глас с неба да говори: Ево шатора Божјег међу људима! Он ће пребивати с њима, и они ће бити народ његов, и сам Бог биће с њима.


Он ће отрти сваку сузу од очију њихових и смрти неће више бити, ни жалости ни вике, ни болести неће више бити, јер првих ствари нестаде.


И онај што сеђаше на престолу рече: Ево све ново творим. И рече: Напиши, јер су ове речи истините и верне.


И рече ми: Сврши се! Ја сам Алфа и Омега, Почетак и Свршетак. Ко је жедан, даћу му из извора воде живе за бадава.


Који победи добиће то, и бићу му Бог и он ће бити мој син.


А страшљивима и невернима и поганима и крвницима и блудницима и врачарима и идолопоклоницима и свим лажама, њима је део у запаљеном језеру од огња и сумпора; то је друга смрт.


Тада дође к мени један од седам анђела који имаху седам купа напуњених седам последњих зала и проговори ми говорећи: Дођи показаћу ти невесту, жену јањетову.


Анђео показује Јовану Нови Јерусалим

И он ме одведе у духу на гору велику и високу. И показа ми свети град, Јерусалим, који силажаше од Бога с небеса.


Он имаше славу Божју, и светлост његова беше као драги камен, као камен јаспис, чист као кристал.

Tweet thisPost on Facebook

И имаше зид велик и висок, и имаше дванаестора врата и на вратима дванаест анђела, и имена написана, која су имена дванаест колена Израиљевих:


од истока троја врата, од севера троја врата, од југа троја врата и од запада троја врата.


Зид градски имаше дванаест темеља, и на њима беху имена дванаест апостола јагњетових.


Онај што говораше са мном имаше трску златну, да измери град и врата његова и зидове његове.


Град беше у облику четвороугла и дужина његова беше толика колика и ширина. И он измери град трском, и измери дванаест хиљада стадија; дужина и ширина и висина беху једнаке.


И измери зид његов који имаше сто и четрдесет и четири лакта, по мери човечјој која је и анђелова.


Грађа зида његова беше од јасписа, а град беше од злата чистога, као чисто стакло.

Tweet thisPost on Facebook

Темељи зидова градских беху украшени свакојаким драгим камењем: први темељ беше јаспис, други сафир, трећи од халкид, четврти смарагд,


пети сардоникс, шести сард, седми хросолит, осми вирил, девети топаз, десети хрисопрас, једанаести јакинт, дванаести аметист.

Tweet thisPost on Facebook

Дванаест врата беху дванаест зрнабисера. И улице градске беху од злата чистог као пресветло стакло.


Храма не видех у њему, јер је њему храм Господ, Бог Сведржитељ и јагње.


Град не потребије сунца ни месеца да му светле, јер га слава Божја обасјава и жижак је његов јагње.


Народи ће у светлости његовој ходити, и краљеви земаље донеће славу и част своју у њега.


Врата се његова неће затварати дању, јер онде ноћи неће бити.


И приносиће му се слава и част народа.

Tweet thisPost on Facebook

И неће у њега ући ништа погано и нико који би се подао мрзости и лажи, него само они који су записани у јагњетовој књизи живота.








This goes to iframe