Knjiga proroka Nahuma
Nahum, glava 2
Uzlazi proti tebi, Ninivo, zatirač: čuvaj nasip, pazi na put, opaši bedra, skupi svu snagu svoju!
Jer Gospod uspostavlja opet slavu Jakovljevu kao slavu Izraelovu, jer su ih razbojnici opustošili i loze im potrli.
Štit je junaka njegovih crven kao krv. Ratnici su u skerletu. Oganj prosipaju kola u dan, kad se oruža; kopljanici bjesne.
Po ulicama srljaju kola, jure preko trgova. Izgledaju kao baklje, odlete kao munje.
Spominje se junaka svojih: oni posrću u trku; hrle k zidovima. Već postavljaju bojni pokrov.
Na rijekama se otvaraju vrata. Tu očajava palača.
Odvodi se u ropstvo kraljica, odvlače se sluškinje njezine. One tuguju kao golubice i biju se u prsa.
Niniva je kao jezero vodeno od dana svojega postanja. Ali oni bježe. "Stojte! Stojte!" Ali se nitko ne obazire.
"Grabite srebro! Grabite zlato!" Blagu nema kraja, mnoštvo svakojakih dragocjenih stvari.
Pustoš, pohara, rasap, klonula srca, drhtava koljena, drhat u svim bedrima, crven od stida na svim licima.
Gdje je log lavovima, brlog lavićima, kamo je išao lav, lavica i lavić, a da ih nije plašio nitko?
Lav je lovio za mlade svoje, davio je za lavice svoje. Punio je špilje svoje lovom i brloge svoje plijenom.
"Gle, ja ću na tebe!" govori Gospod nad vojskama, "Učinit ću da kola tvoja izađu u dim. Tvoje će laviće proždrijeti mač. Istrijebit ću sa zemlje grabež tvoj. Neće se nikada više čuti glas poslanika tvojih!"
