Radosna vijest Isusa Krista po Luki

On dođe u Jeriho i prolazio je kroz mjesto.

Tu je bio čovjek po imenu Zakej. Bio je starješina carinički, i bio je bogat.

Želio je da vidi Isusa, tko je, ali nije mogao od mnoštva naroda; jer je bio maloga rasta;

to potrča naprijed i pope se na divlju smokvu, da ga mogne vidjeti; jer je onuda morao proći.

Kad dođe Isus na ono mjesto, pogleda gore i reče mu: "Zakeju, siđi brzo; jer danas moram proboraviti u kući tvojoj."

I siđe brzo, i primi ga s radošću.

Svi, koji to vidješe, mrmljali su i govorili: "Svratio se u kuću jednome grješniku."

A Zakej stupi pred Gospodina i reče: "Gospodine, pola imanja svojega dajem siromasima; i ako sam koga prevario, vraćam četverostruko."

Isus mu reče: "Danas dođe spasenje kući ovoj, jer je i on sin Abrahamov.

Jer je Sin čovječji došao da potraži i spasi, što je bilo izgubljeno."

Kako su to oni slušali, rekoše im još jednu prispodobu. Zato jer je bio blizu Jerusalema, i jer su mislili ljudi, da se sad odmah mora javiti kraljevstvo Božje.

Zato reče: "Jedan čovjek plemenita roda otide u daleku zemlju, da primi sebi kraljevstvo, i da se vrati.

Zato dozva k sebi deset svojih sluga, predade im deset mina i reče im: 'Trgujte s tim, dok se ja vratim.'

A sugrađani njegovi mrzili su na njega; oni poslaše za njim poslanike i rekoše: 'Nećemo da on kraljuje nad nama.'

A kad se on vrati, pošto primi kraljevstvo, dade dozvati k sebi sluge, kojima je bio dao novac, da vidi, koliko je svaki stekao.

Prvi dođe i reče: 'Gospodaru, mina tvoja donese deset mina.'

On mu odgovori: 'Dobro, dobri slugo: jer si mi u malom bio vjeran, imat ćeš vlast nad deset gradova.'

Drugi dođe i reče: 'Gospodaru, mina tvoja donese pet mina.'

Ovomu reče: 'Ti ćeš vladati nad pet gradova.'

Treći dođe i reče: 'Gospodaru, evo tvoja mina! Zavezao sam je u rupcu.

Bojao sam se naime tebe, jer si čovjek strog. Uzima, Što nijesi uložio, i žanješ, što nijesi sijao.'

On mu odgovori: 'Iz tvojih ću ti usta suditi, nevrijedni slugo! Znao si, da sam strog čovjek, da uzimam, što nijesam uložio, i žanjem, što nijesam sijao.

Pa zašto nijesi dao mojega novca u novčaru, da bih ga ja došavši mogao primiti s dobitkom.'

Tada reče onima, što su ondje stajali: 'Uzmite mu minu i podajte je onome, koji ima deset mina!'

Odgovoriše mu: 'Gospodaru, on već ima deset mina.'

Kažem vam: svakome, koji ima, dat će se; a tko nema, njemu će se oduzeti, i ono što ima.

A one moje neprijatelje, koji ne htjedoše, da ja kraljujem nad njima, dovedite ovamo i pogubite ih pred očima mojim!"

Iza ovih riječi pođe dalje na putu gore u Jerusalem.

Kad dođe u blizinu Betfage i Betanije na goru, što se zove Maslinska gora, posla dva od učenika svojih

I naloži im: "Idite u selo, što je pred vama! Ondje ćete na ulazu naći magare privezano, na kojemu još nitko nije sjedio. Odvežite ga i dovedite!

Upita li vas tko: 'Zašto ga odvezujete?' odgovorite ovako: 'Gospodin ga treba.'"

Poslani otiđoše i nađoše, kako im je bio rekao.

Kad su odvezivali magare, upitaše ih njegovi gospodari: "Zašto odvezujete magare?"

Oni odgovoriše: "Gospodin ga treba."

Tako dovedoše magare k Isusu, metnuše haljine svoje na njega i podigoše Isusa na njega.

Kad je išao tako, prostirali su haljine svoje po putu.

I kad se približi već da siđe s gore Maslinske, počne sve mnoštvo učenika u radosti hvaliti Boga iza glasa za sva čudesna djela, što su ih bili vidjeli:

Govorili su: "Blagoslove kralj, koji dolazi u ime Gospodnje! Mir na nebu i slava na visini!"

Tada mu rekoše neki farizeji: "Učitelju, zabrani to učenicima svojim!"

On im reče: "Kažem vam, ako ovi ušute, kamenje će vikati."

Kad se približi i ugleda grad, zaplaka nad njim i reče:

Doći će dani na tebe, kad će te neprijatelji tvoji okružiti opkopom, unaokolo te zatvoriti i sa svih te strana pritisnuti.

Oni će tebe i djecu tvoju, što su u tebi, lupiti o zemlju i neće ostati u tebi kamena na kamenu, jer nijesi upoznao vremena pohođenja svojega."

Tada pođe u hram i potjera van prodavce.

Dovikivao im je: "Stoji pisano: Kuća moja kuća je molitve. A vi načiniste od nje špilju razbojničku."

Svaki dan učio je u hramu. Glavari svećenički, književnici i vode naroda gledali su da ga pogube.

Ali mu nijesu mogli ništa učiniti; jer je sav narod prianjao za usta njegova da ga čuje.