Druga poslanica apostola Pavla Korinćanima
2 Korinćanima, glava 2
A ovo odlučih u sebi, da opet ne dođem k vama žalosti.
Jer ako vas ja žalostim, a tko je, koji će me razveseliti, ako ne onaj, kojega ja žalostim?
I pisah vam upravo ovo, da kad dođem, nemam žalosti od onih, za koje bi valjalo da se veselim uzdajući se u sve vas, da je moja radost sviju vas.
Jer sam od brige mnoge i tjeskobe srca pisao vam s mnogim suzama, ne da biste se ožalostili, nego da biste upoznali ljubav, koju imam izobilno za vas.
Ali ako je tko ražalio, nije mene ražalio, nego barem dijelom, da ne uvećavam, sve vas.
Jer je takvome dovoljna ova kazna od većine.
Tako nasuprot treba da mu radije oprostite i tješite ga, da dotični kako ne padne u preveliku žalost.
Zato vas molim, da utvrdite ljubav prema njemu.
Jer sam vam zato i pisao, da upoznam vašu krepost, jeste li u svemu poslušni.
A kome vi što oprostite, onome opraštam i ja; jer i ja, što sam oprostio, ako sam imao što oprostiti činim zbog vas pred Kristom.
Da nas ne prevari sotona, jer znamo, što on misli
A kad dođoh u Troadu, da propovijedam evanđelje Kristovo, i otvoriše mi se vrata u Gospodinu.
Ne imadoh mira u duhu svojemu, ne našavši Tita, brata svojega, nego oprostivši se s njima zaputili u Makedoniju.
A hvala Bogu, koji nam svagda daje pobjedu u Kristu Isusu, i po nama javlja miris poznanja svojega na svakom mjestu.
Jer smo mi Kristov ugodan miris Bogu i među onima, koji se spasavaju, i među onima, koji ginu.
Jednima dakle miris od smrti za smrt, a drugima miris od života za život. I za ovo tko je sposoban?
Jer nijesmo kao mnogi, koji iskrivljuju riječ Božju, nego iskreno, kao iz Boga, pred Bogom, u Kristu govorimo.
