Knjiga Jošuina

Nato posla Jošua, sin Nunov, potajno iz Lugakacije dva čovjeka kao uhode s naputkom: "Idite, ogledajte zemlju, osobito Jeriho!" Oni otidoše i dođoše u kuću jedne bludnice, koja se zvala Rahaba, da tamo prenoće.

I kad se javilo kralju u Jerihu: "Pripazi, noćas dođoše ovamo neki ljudi između sinova Izraelovih da uhode zemlju,"

Posla kralj u Jerihu k Rahabi i poruči: "Izvedi van ljude, koji su došli k tebi i ušli u tvoju kuću; jer su došli da uhode svu zemlju!"

Ali žena uze oba Čovjeka i sakri ih. Onda reče: "Istina, ljudi su došli k meni, ali ja nijesam znala, odakle su bili.

Kad se vrata gradska u mrak zatvarala, ljudi otidoše. Ne znam, kamo otidoše ljudi. Idite brzo za njima; jer ih možete još stignuti."

A ona ih je bila izvela na krov i skrila ih pod lanene stabljike, što ih je bila razastrla na krovu.

I ljudi pohitješe za njima, prema Jordanu, do brodova, i vrata se gradska zatvoriše, kad su vani bili ljudi, što su išli za njima.

Još prije nego su bili oni zaspali, uzađe ona k njima na krov,

Jer smo čuli, da je Gospod osušio vodu Crvenoga mora pred vama, kad izađoste iz Egipta, i što učiniste od dva kralja amorejska s onu stranu Jordana, od Sihona. Oga, koje pobiste.

Kad smo to čuli, klonu srce naše, i nitko više nema srčanosti pred vama, jer Gospod, Bog vaš, Bog je gore na nebu i dolje na zemlji.

A sada zakunite mi se Gospodom: Kao što ja vama učinih dobro, tako i vi učinite dobro obitelji mojoj i dajte mi znak siguran,

Da ćete ostaviti na životu mojega oca, moju mater, moju braću i sestre i sve njihove i da ćete nas izbaviti od smrti."

Ljudi joj obećaše: "Mi jamčimo za vas svojim životom, ako ne izdate našu stvar. Kad nam Gospod dadne zemlju, učinit ćemo ti ljubav i vjernost."

Tada ih ona spusti kroz prozor po konopcu, jer je naime kuća njezina bila prizidana uz gradski zid, stanovala je ona na gradskom zidu.

Ona im još reče: "Idite u goru, da ne naiđe na vas potjera, i tamo se krijte tri dana, dok se ne vrati potjera; onda možete ići svojim putem."

A ljudi joj rekoše: "Mi ćemo ispuniti tu zakletvu, kojom si nas zaklela.

A ti, kad dođemo u zemlju, priveži ovu crvenu vrpcu na prozor, kroz koji si nas spustila, i skupi kod sebe u kući oca svojega, mater svoju i braću svoju i svu rodbinu svoju!

Tko onda izađe na cestu kroz vrata tvoje kuće, sam je odgovoran za život svoj, a mi nijesmo krivi. Ali tko bude s tobom u kući, za život njegov mi smo odgovorni, ako ga se tko rukom dotakne.

Ali ako ti izdaš našu stvar, tada smo prosti od zakletve, kojom si nas zaklela."

A ona odgovori: "Kako rekoste, tako neka bude!": "Tada ih pusti van, i oni se udaljiše. A ona priveza crvenu vrpcu za prozor.

Oni dakle zaputiše i stigoše u goru, gdje ostaše tri dara, dok se ne vrati potjera. Tražila ih je potjera po svim putovima, ali ih ne nađe.

Tako zaputiše kući ona dva čovjeka, siđoše s gore, prijeđoše i dođoše k Jošui, sinu Nunovu. Pripovjediše mu sve, što im se dogodilo.

I rekoše Jošui: "Gospod je svu zemlju dao u ruke naše, jer svi stanovnici uplašili su se od nas,"