Knjiga Jošuina

A kad to čuše svi kraljevi, koji su prebivali s onu stranu Jordana na brdima i u nizinama i na svoj obali velikoga mora sve do Libanona, Hiteji i Amoreji, Kanaanci, Perizeji, Hiveji i Jebuseji,

Skupiše se da se složno bore proti Jošue i Izraelaca.

I stanovnici Gibeona čuše, kako je Jošua postupao s Jerihom i Ajem.

Tada se i oni dadoše na posao, ali prijevarom. Priskrbiše sebi živeža, uzeše stare vreće za svoje magarce i stare, poderane i iskrpljene mješine vinske,

Obukoše staru, iskrpljenu obuću i iznošene haljine i ponesoše sa sobom na put kruh osušen i razdrobljen.

Tako otidoše k Jošui u tabor u Gilgalu i rekoše njemu i Izraelcima: "Iz daleke zemlje dođosmo. Učinite s nama ugovor!"

Ali Izraelci izjaviše Hivejima: "Može biti da prebivate među nama; kako da onda činimo ugovor s vama?

Oni rekoše Jošui: "Mi smo sluge tvoje." Kad ih Jošua upita: "Tko ste i odakle dolazite?"

Odgovoriše mu: "Iz zemlje vrlo daleke dođoše sluge tvoje zaradi slave Gospoda, Boga tvojega, jer smo čuli glas o njemu: sve, što je učinio u Egiptu;

I sve, što je učinio dvojici kraljeva amorejskih s onu stranu Jordana, Sihonu, kralju hešbonskom, i Ogu, kralju bašanskom u Aštarotu.

Tada nam rekoše starješine naše i svi stanovnici zemlje: Uzmite sebi živeža na put, idite im u susret i recite im: Mi smo sluge vaše; učinite ugovor s nama!

Ovo je kruh naš. Bio je još vruć, kad ga kod kuće uzesmo sa sobom za put, u dan, kad izađosmo, da dođemo k vama. Sad vidite, da je osušen i razdrobljen.

I ovo su mješine vinske. Bile su nove, kad ih napunismo. A sad vidite, poderane su. I ovo su haljine naše i obuća naša, od dalekog puta sasvim su izderane."

Tada uzeše ljudi nešto od živeža njihova, ali ne potražiše odluke Gospodnje.

Kad tri dana iza zaključka ugovora s njima doznaše, da su is blizine i da prebivaju među njima,

Podigoše se sinovi Izraelovi i treći dan dođoše u gradove njihove. Gradovi se njihovi zvali Gibeon, Kefirah, Beerot i Kirjat-Jearim.

A sinovi Izraelovi ne učiniše im ništa nažao, jer su im se knezovi zajednice bili zakleli Gospodom, Bogom Izraelovim. Zato je sva zajednica mrmljala proti knezovima.

Ali svi knezovi rekoše svoj zajednici: "Mi smo im se zakleli Gospodom, Bogom Izraelovim. Zato im ne smijemo ništa učiniti.

Ovako ćemo postupati s njima: Darovat ćemo im život, da ne dođe gnjev na nas radi zakletve, kojom im se zaklesmo."

Tako im izjaviše knezovi: "Neka ostanu u životu!" A sjekli su drva i nosili vodu za svu zajednicu, kako su im bili predložili knezovi.

Jošua ih dade dozvati i reče im "Zašto nas prevariste i rekoste: Vrlo daleko prebivamo od vas, kad eto prebivate među nama?

Zato sada da ste prokleti i da ste dovijeka sluge, da siječete drva i nosite vodu za kuću Boga mojega!"

Oni priznaše Jošui i rekoše: "Slugama tvojim bilo je javljeno, da je Gospod, Bog vaš, zapovjedio slugi svojemu Mojsiju, da vam dadne svu zemlju i da istrijebi sve stanovnike zemlje ispred vas. Zato se vrlo pobojasmo za život svoj od vas i učinismo tako.

A sada smo eto u tvojoj ruci. Čini s nama, kako ti se učini dobro i pravo!"

On tada učini s njima na spomenuti način i sačuva i hod sinova Izraelovih, da ih ne pobiše.

Tako ih onda odredi Jošua da sijeku drva i nose vodu za zajednicu i za žrtvenik Gospodnji do današnjega dana na mjestu, koje izabere Gospod.