Свето Јеванђеље по Матеју

У онај час приступише ученици Исусу говорећи: Ко је. дакле, највећи у Царству небескоме?

И дозва Исус дијете, и постави га међу њих,

И рече: Заиста вам кажем, ако се не обратите и не будете као дјеца, нећете ући у Царство небеско.

Који се, дакле, понизи као дијете ово, онај је највећи у Царству нсбеском.

И који прими једно такво дијете у име моје, мене прима.

А који саблазни једнога од ових малих који вјерују у мене, боље би му било да се објеси камен воденички о врат његов, и да потоне у дубину морску.

Тешко свијету од саблазни; јер потребно је да дођу саблазни, али тешко човјеку оном кроз кога долази саблазан.

Ако ли те рука твоја или нога твоја саблажњава, одсијеци је и баци од себе; боље ти је ући у живот хрому или кљасту него да имаш двије руке или двије ноге, а да те баце у огањ вјечни.

И ако те око твоје саблажњава, извади га и баци од себе: боље ти је с једним оком у живот ући него да имаш два ока, а да те баце у пакао огњени.

Гледајте да не презрете једнога од малих ових; јер вам кажем да анђели њихови на небесима стално гледају лице Оца мога небескога.

Јер Син Човјечији дође да спасе изгубљено.

(та вам се чини? Ако неки човјек има сто оваца па залута једна од њих, не остави ли деведесет и девет у планини, и иде те тражи ону залуталу?

И ако се догоди да је нађе, заиста вам кажем да се њој радује више него оним деведесет и девет што нису залутале.

Тако није воља Оца вашега небескога да пропадне један од ових малих.

Ако ли ти згрјеши брат твој, иди и покарај га насамо; ако те послуша, добио си брата својега.

Ако ли њих не послуша, кажи Цркви; а ако ли не послуша ни Цркву, нека ти буде као незнабожац и цариник.

Заиста вам кажем: (то год свежете на земљи биће свезано на небу, и што год раздријешите на земљи биће раздријешено на небу.

Опет вам заиста кажем: Ако се два од вас сложе на земљи у било којој ствари за коју се узмоле, даће им Отац мој који је на небесима.

Јер гдје су два или три сабрана у име моје, ондје сам и ја међу њима.

Тада му приступи Петар и рече: Господе, колико пута, ако ми згријеши брат мој, да му опростим? До седам ли пута?

Рече му Исус: Не велим ти до седам пута, него до седамдесет пута седам.

Зато је Царство небеско слично човјеку цару, који хтједе да се прорачуна са слугама својим.

И кад се поче рачунати, доведоше му једнога дужника од десет хиљада таланата.

И будући да он немаше чиме вратити, заповиједи господар његов да продаду њега и жену његову и дјецу и све што имаше, и да се наплати,

Но слуга тај паде и клањаше му се говорећи: Господару, причекај ме, и све ћу ти вратити.

А господар се сажали на онога слугу, и пусти га и дуг му опрости.

А кад изиђе слуга тај, нађе једнога од својих другара који му бијаше дужан сто динара, и ухвати га и стаде давити говорећи: Дај ми што си дужан!

Паде другар његов пред ноге његове и мољаше га говорећи: Причекај ме, и све ћу ти вратити.

А он не хтједе, него га одведе и баци у тамницу док не врати дуг.

Видјевши пак другари његови тај догађај, ожалостише се веома, и отишавши, објаснише господару својему све што се догодило.

Тада га позва господар његов, и рече му: Зли слуго, сав дуг онај опростио сам ти, јер си ме молио.

Није ли требало да се и ти смилујеш на свога другара, као и ја на те што се смиловах?

И разгњеви се господар његов, и предаде га мучитељима док не врати све што му је дуговао.

Тако ће и Отац мој небески учинити вама, ако не опростите сваки брату својему од срца својих сагрјешења њихова.