Свето Јеванђеље по Матеју



Матеј, глава 20


Јер је Царство небеско слично човјеку домаћину који ујутру рано изиђе да најми посленике у виноград свој.

Tweet thisPost on Facebook

И погодивши се с посленицима по динар на дан, посла их у виноград свој.

Tweet thisPost on Facebook

И изишавши око трећега часа, видје друге гдје стоје на тргу беспослени.

Tweet thisPost on Facebook

И њима рече: Идите и ви у виноград мој, и што буде право даћу вам.

Tweet thisPost on Facebook

И они отидоше. И опет изишавши око шестога и деветога часа, учини тако.

Tweet thisPost on Facebook

А око једанаестога часа изишавши, нађе друге гдје стоје беспослени и рече им: (то стојите овдје цијели дан беспослени?

Tweet thisPost on Facebook

Рекоше му: Јер нас нико не најми. Рече им: Идите и ви у мој виноград, и што буде право примићете.

Tweet thisPost on Facebook

А кад би увече, рече господар винограда приставу својему: Дозови посленике и подај им плату почевши од посљедњих до првих.


И дошавши који су око једанаестога часа најмљени, примише по динар.

Tweet thisPost on Facebook

А када дођоше први, помислише да ће више примити, и примише и они по динар.

Tweet thisPost on Facebook

И примивши роптаху на домаћина.

Tweet thisPost on Facebook

Говорећи: Ево, ови посљедњи један час радише, па их изједначи с нама који поднијесмо тегобу дана и жегу.

Tweet thisPost on Facebook

А он одговарајући рече једноме од њих: Пријатељу, не чиним ти неправду. Ниси ли погодио са мном по динар?

Tweet thisPost on Facebook

Узми своје па иди; а ја хоћу и овоме посљедњему да дам као и теби.

Tweet thisPost on Facebook

Или зар ја нисам властан у своме чинити шта хоћу? Зар је око твоје зло што сам ја добар?


Тако ће бити посљедњи први и први посљедњи; јер је много званих а мало изабраних.


И полазећи Исус горе у Јерусалим, узе насамо на путу Дванаесторицу ученика, и рече им:


Ево идемо горе у Јерусалим, и Син Човјечији биће предан првосвештеницима и књижевницима; и осудиће га на смрт;


И предаће га незнабошцима да му се ругају и да га шибају и разапну; и трећи дан васкрснуће.


Тада му приступи мати синова Зеведејевих са синовима својим клањајући му се и молећи га за нешто.


А он јој рече: (та хоћеш? Рече му: Реци да сједну ова моја два сина, један са десне стране теби, а један с лијеве стране теби, у царству твојему.


А Исус одговарајући рече: Не знате шта иштете. Можете ли пити чашу коју ћу ја пити и крстити се крштењем којим се ја крштавам? Рекоше му: Можемо.


И рече им: Чашу, дакле, моју испићете и крштењем којим се ја крштавам крстићете се; али сјести мени с десне и с лијеве стране, није моје да дам, него којима је припремио Отац мој.


И чувши то десеторица, расрдише се на та два брата.


А Исус дозвавши их рече: Знате да кнезови народа господаре њима и великаши владају над њима.


Да не буде тако међу вама; него који хоће да буде велики међу вама, нека вам буде служитељ.


И који хоће међу вама да буде први, нека вам буде слуга;


Као што ни Син Човјечији није дошао да му служе, него да служи и даде живот свој у откуп за многе.


И кад они излажаху из Јерихона, за њим пође народ многи.


И гле, два слијепца сјеђаху крај пута, и чувши да Исус пролази, повикаше говорећи: Помилуј нас, Господе, сине Давидов!

Tweet thisPost on Facebook

А народ им пријећаше да ућуте; а они још већма повикаше говорећи: Помилуј нас, Господе, сине Давидов!

Tweet thisPost on Facebook

И ставши Исус дозва их, и рече: (та хоћете да вам учиним?

Tweet thisPost on Facebook

Рекоше му: Господе, да се отворе очи наше.

Tweet thisPost on Facebook

И смилова се Исус, и дотаче се очију њихових, и одмах прогледаше очи њихове, и отидоше за њим.

Tweet thisPost on Facebook







This goes to iframe