Свето Јеванђеље по Матеју
Матеј, глава 25
Тада ће бити Царство небеско као десет дјевојака које узеше свјетиљке своје и изиђоше у сретање женику.
А пет њих бијаху мудре и пет луде.
Јер луде, узевши свјетиљке своје, не узеше са собом уља.
А мудре узеше уље у посудама са свјетиљкама својим.
А будући да женик одоцни, задријемаше све, и поспаше.
А у поноћи стаде вика: Ево женик долази, излазите му у сретање.
Тада устадоше све дјевојке оне и украсише свјетиљке своје.
А луде рекоше мудрима: Дајте нам од уља вашега, јер се наше свјетиљке гасе.
А мудре одговорише говорећи: Да не би недостало и нама и вама, боље идите продавцима и купите себи.
А кад оне отидоше да купе, дође женик, и спремне уђоше с њим на свадбу, и затворише се врата.
А послије дођоше и оне друге дјевојке говорећи: Господару, Господару! Отвори нам.
А он одговарајући рече им: Заиста вам кажем, не познајем вас.
Стражите, дакле, јер не знате дана ни часа у који ће Син Човјечији доћи.
Јер као што човјек полазећи на пут дозва слуге своје и предаде им благо своје;
И једноме даде пет таланата, а другоме два, а трећему један, свакоме према његовој моћи; и одмах отиде.
А онај што прими пет таланата отиде те ради с њима, и доби још пет таланата.
Тако и онај што прими два, доби и он још два.
А који прими један, отиде те га закопа у земљу и сакри сребро господара свога.
А послије дугог времена дође господар ових слуга, и стаде сводити рачун са њима.
И приступивши онај што је примио пет таланата, донесе још пет таланата говорећи: Господару, предао си ми пет таланата; ево још пет таланата које сам добио с њима.
А господар његов рече му: Добро, слуго добри и вјерни, у маломе си био вјеран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара својега.
А приступивши и онај што је примио два таланта рече: Господару, предао си ми два таланта; ево још два таланта која сам добио с њима.
А господар његов рече му: Добро, слуго добри и вјерни, у маломе си био вјеран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара својега.
А приступивши и онај што је примио један талант рече: Господару, знао сам да си ти тврд човјек: жањеш гдје ниси сијао, и скупљаш гдје ниси вијао;
Па се побојах и отидох те сакрих талант твој у земљу; и ево ти твоје.