Свето Јеванђеље по Марку
Марко, глава 11
И када се приближише Јерусалиму, Витфаги и Витанији, код горе Маслинске, посла двојицу од ученика својих
И рече им: Идите у село што је према вама, и одмах како уђете у њега наћи ћете магаре привезано, на које нико од људи није усједао; одријешите га и доведите.
И ако вам ко рече: (та то чините? кажите: Господу је потребно; и одмах ће га послати амо.
А они отидоше, нађоше магаре привезано код врата напољу на раскршћу, и одријешише га.
А неки од оних што стајаху ондје рекоше им: (та то чините и дријешите магаре?
А они им рекоше као што им заповједи Исус; и оставише их.
И доведоше магаре Исусу, и метнуше на њега хаљине своје; и усједе на њега.
А многи простријеше хаљине своје по путу; а други резаху грање од дрвећа, и простираху по путу.
А који иђаху пред њим и за њим, викаху говорећи: Осана! Благословен који долази у име Господње!
Благословено царство оца нашега Давида које долази у име Господње. Осана на висини!
И уђе Исус у Јерусалим, и у храм; и промотривши све, кад би увече, изиђе у Витанију са Дванаесторицом.
И сутрадан кад изиђоше из Витаније, огладње.
И видјевши издалека смокву с лишћем, дође не би ли што нашао на њој; и дошавши њој ништа не нађе осим лишћа; јер још не бијаше вријеме смокава.
И проговоривши Исус рече јој: Од сада нико не јео са тебе рода довијека! И слушаху ученици његови.
И дођоше опет у Јерусалим: и ушавши Исус у храм, стаде изгонити оне који продаваху и куповаху у храму; и испремета столове оних што мијењаху новце, и сједишта оних што продаваху голубове.
И не дозвољаваше да ко пронесе какав суд кроз храм.
И учаше говорећи им: Није ли писано: Дом мој назваће се дом молитве свима народима? А ви начинисте од њега пећину разбојничку.
И чуше књижевници и првосвештеници, и тражаху како би га погубили; јер га се бојаху; јер се сав народ веома дивљаше науци његовој.
И кад би увече, изиђе изван града.
А ујутру пролазећи видјеше смокву гдје се осушила из коријена.
И опоменувши се Петар рече му: Учитељу, гле, смоква што си је проклео осушила се.
И одговарајући Исус рече му: Имајте вјеру у Бога.
Јер заиста вам кажем: Ако ко рече гори овој дигни се и баци се у море, а не посумња у срцу својему, него узвјерује да ће бити као што говори, биће му што год рече.
Зато вам кажем: Све што иштете у својој молитви, вјерујте да ћете примити; и биће вам.
И кад стојите на молитви, праштајте ако шта имате против кога; да и Отац ваш који је на небесима опрости вама сагрјешења ваша.
Ако ли пак ви не опраштате, ни Отац ваш који је на небесима неће опростити вама сагрјешења ваша.
И дођоше опет у Јерусалим; и кад хођаше по храму дођоше њему првосвештеници и књижевници и старјешине,
И рекоше му: Каквом власти то чиниш, или ко ти даде ту власт да ово чиниш?
А Исус одговарајући рече им: И ја ћу вас да упитам једну ријеч, и одговорите ми, па ћу вам казати каквом власти ово чиним.
Крштење Јованово да ли би с неба или од људи? Одговорите ми.
И помишљаху у себи говорећи: Ако речемо: с неба; рећи ће: зашто му, дакле, не вјеровасте?
А да речемо: од људи? - бојаху се народа; јер сви мишљаху за Јована да заиста пророк бјеше.
И одговарајући рекоше Исусу: Не знамо. А Исус одговарајући рече им: Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.
