Свето Јеванђеље по Марку

И дођоше преко мора у земљу Гадаринску.

И кад изиђе из лађе, одмах га срете из гробова човјек с духом нечистим,

Који борављаше у гробовима и нико га не могаше свезати ни веригама;

Јер је много пута био свезиван у окове и вериге, па је искидао вериге и окове изломио; и нико га не могаше укротити.

И стално ноћ и дан он бјеше у гробовима и по горама, вичући и бијући себе камењем.

А кад видје Исуса издалека, потрча и поклони му се.

И повикавши из свег гласа рече: (та хоћеш од мене, Исусе Сине Бога Вишњега? Заклињем те Богом, не мучи ме!

Јер му говораше: Изиђи, душе нечисти, из човјека!

И питаше га: Како ти је име? И одговори му и рече: Легион ми је име: јер нас је много.

И молише га много да их не шаље из оног краја.

А ондје по бријегу пасијаше велико крдо свиња.

И молише га сви демони говорећи: Пошаљи нас у свиње да у њих уђемо.

И донусти им Исус одмах. И изишавши духови нечисти уђоше у свиње: и навали крдо с бријега у море; а бијаше их око двије хиљаде: и утопише се у мору.

А свињари побјегоше, и јавише у граду и по селима. И изиђоше људи да виде шта се догодило.

И дођоше Исусу, и видјеше бјесомучнога у коме је био легион гдје сједи, обучен и присебан; и уплашише се.

И испричаше им они што су видјели шта се догодило бјесомучноме, и о свињама.

И почеше га молити да иде из њихових крајева.

И кад уђе у лађу, мољаше га онај што је био бјесомучан да буде с њим.

А Исус му не даде, већ му рече: Иди кући својој к својима и кажи им шта ти је Господ учинио, и како те помиловао.

И он отиде и поче проповиједати у Декапољу шта му учини Исус; и сви се дивљаху.

И кад пређе Исус у лађи опет на ону страну, скупи се народ многи око њега; и бјеше крај мора.

И гле, дође један од старјешина синагоге по имену Јаир; и видјевши га паде пред ноге његове.

И мољаше га много, говорећи: )ерчица је моја на самрти; да дођеш и метнеш на њу руке, да се спасе и да живи.

И пође с њим. И за њим иђаше народа много, и притјешњаваху га.

И жена нека која је дванаест година боловала од течења крви,

И много препатила од многих љекара, и потрошила све што је имала, и ништа јој није помогло, него јој је још горе било,

Кад је чула за Исуса, дође с народом и дотаче се остраг хаљине његове.

Јер говораше у себи: Ако се само дотакнем хаљина његових, оздравићу.

И одмах пресахну извор крви њезине, и осјети у тијелу да оздрави од болести.

И одмах Исус осјети у себи силу што изиђе из њега, и обазревши се на народ рече: Ко се то дотаче мојих хаљина?

И рекоше му ученици његови: Видиш гдје те народ притиска, и питаш: ко се дотаче мене?

И он се обазираше да види ону која то учини.

А жена, уплашивши се и дрхтећи, знајући шта јој се догодило, дође и клече пред њим, и каза му сву истину.

А он јој рече: Кћери, вјера твоја спасла те је; иди с миром, и буди здрава од болести своје!

Док он још говораше, дођоше од старјешине синагоге говорећи: Кћи твоја умрије; што још трудиш Учитеља?

А Исус, чим је чуо ријеч што казаше, рече старјешини синагоге: Не бој се, само вјеруј!

И не даде да ико пође за њим осим Петра и Јакова и Јована брата Јаковљева.

И ушавши рече им: (та сте се узнемирили и плачете? Дјевојчица није умрла него спава.

И подсмијеваху му се. А он истјеравши све узе оца и матер дјевојчице и оне који бијаху с њим, и уђе гдје лежаше дјевојчица.

И узевши дјевојчицу за руку рече јој: Талита куми, што значи: Дјевојчице, теби говорим, устани!

И одмах устаде дјевојчица, и хођаше; а бјеше од дванаест година. И зачудише се чудом великим.

И запријети им врло да нико не дозна за то; и рече да јој дају да једе.