Свето Јеванђеље по Марку
Марко, глава 8
У те дане опет, кад бијаше много народа и не имађаху шта јести, призва Исус ученике своје и рече им:
Жао ми је народа, јер већ три дана стоје код мене и немају шта да једу.
Псал.:86:15 Псал.:11:4 Псал.:45:9 Мар.:1:41 Јован:13:15 Јевр.:2:17 Јевр.:4:15 Јевр.:5:2 1 Пет.:2:21 1 Јов.:2:6 А ако их отпустим гладне кућама њиховим, малаксаће на путу; јер су неки од њих дошли издалека.
И одговорише му ученици његови: Откуд их може неко нахранити хљебом овдје у пустињи?
И запита их: Колико имате хљебова? А они рекоше: седам.
И заповједи народу да посједају по земљи: и узевши оних седам хљебова и заблагодаривши, преломи, па даде ученицима својим да поставе, и поставише народу.
И имаху мало рибица; и благословивши их, рече да и њих поставе.
И једоше, и наситише се, и накупише комада што претече седам котарица.
А оних што су јели бијаше око четири хиљаде; и отпусти их.
И одмах уђе у лађу са ученицима својим, и дође у предјеле далманутске.
И изиђоше фарисеји. и почеше се расправљати с њим, и кушајући га, искаху од њега знак са неба.
И уздахнувши духом својим рече: Зашто род овај знак иште? Заиста вам кажем: Неће се дати знак роду овоме.
И оставивши их уђе опет у лађу, и отиде на ону страну.
И заборавише ученици његови узети хљебове. И немаху са собом у лађи до један хљеб.
И опомињаше их говорећи: Гледајте, чувајте се квасца фарисејскога и квасца Иродова.
И размишљаху, један другоме говорећи: То је што хљеба немамо.
И разумјевши Исус рече им: Зашто мислите да је то што хљеба немате? Зар још не схватате нити разумијете? Зар је још окамењено срце ваше?
Имајући очи зар не видите, и уши имајући зар не чујете? И не памтите ли,
Кад оних пет хљебова разломих на пет хиљада, колико пуних котарица комада накуписте? Рекоше му: дванаест.
А кад оних седам на четири хиљаде, колико пуних котарица комада накуписте? А они рекоше: седам.
И рече им: Како не разумијете?
И дође у Витсаиду; и доведоше к њему слијепа, и мољаху га да га се дотакне.
И узевши за руку слијепога, изведе га изван села, и пљунувши му на очи, положи руке на њега, и запита га види ли што.
И он погледавши рече: Видим људе да иду као дрвеће.
И потом опет метну му руке на очи, и учини да прогледа: и исцијели се, и видје све јасно.
И посла га дому његовом, говорећи: Нити улази у село, нити казуј коме у селу.
И изиђе Исус и ученици његови у села Кесарије Филипове; и путем питаше ученике своје говорећи им: (та говоре људи, ко сам ја?
А они одговорише: Јован Крститељ; а други: Илија; а други: Неки од пророка.
А он им рече: А ви шта велите ко сам ја? А Петар одговарајући рече му: Ти си Христос.
И забрани им да ником не говоре о њему.
И поче их учити да Син Човјечији треба много да пострада, и да ће га одбацити старјешине и првосвештеници и књижевници, и да ће га убити, и да ће послије три дана васкрснути.
И рече им то отворено. И узе га Петар насамо и поче га корити.
А он, окренувши се и погледавши на ученике своје, запријети Петру говорећи: Иди од мене, сатано: јер ти не мислиш оно што је Божије него што је људско.
И дозвавши народ са ученицима својим рече им: Ко хоће за мном да иде нека се одрекне себе и узме крст свој, и за мном иде.
Јер ко хоће живот свој да сачува, изгубиће га, а ко изгуби живот свој мене ради и јеванђеља онај ће га сачувати.
Јер каква је корист човјеку ако задобије сав свијет а души својој науди?
Или какав ће откуп дати човјек за душу своју?
Јер ко се постиди мене и мојих ријечи у роду овоме прељуботворном и грјешном, и Син ће се Човјечији постидјети њега кад дође у слави Оца својега са светим анђелима.
