Свето Јеванђеље по Луки
Лука, глава 18
Каза им пак и причу како треба свагда да се моле, и да не клону,
Говорећи: У некоме граду бијаше некакав судија који се Бога не бојаше и људи не стиђаше.
А у ономе граду бијаше једна удовица, и она долажаше к њему говорећи: Одбрани ме од супарника мојега.
И не хтједе задуго. А најпослије рече у себи: Ако се и не бојим Бога и људи не стидим,
Но будући да ми досађује ова удовица, одбранићу је, да ми једнако не долази и не додијава.
И рече Господ: Чујте шта говори неправедни судија!
А зар Бог неће одбранити изабранике своје који му вапију дан и ноћ, и зар ће оклијевати?
Кажем вам да ће их убрзо одбранити. Али Син Човјечији када дође, хоће ли наћи вјеру на земљи?
А и некима који бијаху увјерени за себе да су праведни, а остале ниподаштаваху, каза причу ову:
Два човјека уђоше у храм да се моле Богу, један фарисеј а други цариник.
Фарисеј стаде и мољаше се у себи овако: Боже, хвала ти што нисам као остали људи: грабљивци, неправедници, прељубници или као овај цариник.
Постим двапут у седмици; дајем десетак од свега што стекнем.
А цариник издалека стајаше, и не хтједе ни очију уздигнути небу, него се бијаше у прса своја говорећи: Боже, милостив буди мени грјешноме!
Кажем вам, овај отиде оправдан дому своме, а не онај. Јер сваки који себе узвисује понизиће се, а који себе понизује узвисиће се.
А доношаху му и дјечицу да их се дотакне; а кад видјеше ученици, забранише им.
А Исус дозвавши их рече: Пустите дјецу нека долазе к мени, и не спречавајте их; јер таквих је Царство Божије.
Заиста вам кажем: Који не прими Царство Божије као дијете неће ући у њега.
И запита га неки кнез говорећи: Учитељу благи, шта да учиним па да наслиједим живот вјечни?
А Исус му рече: (то ме зовеш благим? Нико није благ осим једнога Бога.
Заповијести знаш: Не чини прељубу; не убиј; не укради; не свједочи лажно; поштуј оца својега и матер своју.
А он рече: Све сам ово сачувао од младости своје.
А када то чу Исус, рече му: Још ти једно недостаје: продај све што имаш и раздај сиромасима; и имаћеш благо на небу; па хајде за мном.
А кад он то чу, постаде жалостан; јер бјеше веома богат.
А кад га Исус видје да постаде жалостан, рече: Како је тешко онима који имају богатство ући у Царство Божије!
Јер лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатоме ући у Царство Божије.
А они који чуше рекоше: Па ко се може спасти?
А он рече: (то је људима немогуће Богу је могуће.
Петар пак рече: Ето, ми смо оставили све и пођосмо за тобом.
А он им рече: Заиста вам кажем: нема никога који је оставио кућу, или родитеље, или браћу, или сестре, или жену, или дјецу ради Царства Божијега,
Који неће примити многоструко у ово вријеме и у долазећем вијеку живот вјечни.
Узе пак Дванаесторицу и рече им: Ево идемо горе у Јерусалим, и све ће се свршити што су пророци писали за Сина Човјечијега.
Јер ће бити предан незнабошцима и ругаће му се, и мучиће га и попљуваће га.
И пошто га ишибају убиће га, и трећег дана васкрснуће.
А они ништа од тога не схватише и ова ријеч бјеше сакривена од њих, и не разумјеше шта им се говори.
А када се приближаваше Јерихону, слијепац неки сјеђаше крај пута просећи.
Па када чу како народ пролази, распитиваше: (та је то?
И казаше му да Исус Назарећанин пролази.
И повика говорећи: Исусе, сине Давидов, помилуј ме!
А они што иђаху напријед кораху га да ућути, а он још јаче викаше: Сине Давидов, помилуј ме!
А Исус стаде и заповједи да му га доведу; а кад му се приближи, запита га
Говорећи: (та хоћеш да ти учиним? А он рече: Господе, да прогледам.
А Исус му рече: Прогледај! Вјера твоја спасла те је.
И одмах прогледа, и пође за њим славећи Бога. И сав народ који видје даде хвалу Богу.
