Свето Јеванђеље по Луки

И ушавши у Јерихон, пролажаше кроз њега.

И гле, човјек звани именом Закхеј, и он бјеше старјешина цариника, и бјеше богат.

И тражаше да види Исуса ко је он; и не могаше од народа, јер бјеше малога раста.

И он потрчавши напријед, попе се на дивљу смокву да га види; јер је поред ње требало да прође.

А кад Исус дође на оно мјесто, погледавши горе, видје га и рече му: Закхеју, сиђи брзо; јер ми данас ваља бити у дому твоме.

И сиђе брзо; и прими га радујући се.

И сви који видјеше негодоваху, говорећи како уђе да гостује код грјешнога човјека.

А Закхеј стаде и рече Господу: Господе, ево пола имања свога даћу сиромасима, и ако кога нечим оштетих, вратићу четвороструко.

А Исус му рече: Данас дође спасење дому овоме; јер и ово је син Авраамов.

Јер Син Човјечији дође да потражи и спасе изгубљено.

А кад они то слушаху, настави казивати причу; јер он бјеше близу Јерусалима, и они мишљаху да ће се одмах појавити Царство Божије.

Рече дакле: Човјек неки племенита рода отиде у даљну земљу да прими себи царство, па да се врати.

Дозвавши пак десет својих слугу, даде им десет кеса сребра и каза им: Тргујте док се не вратим.

А његови грађани мрзели су га, и послаше за њим изасланство говорећи: Нећемо да он царује над нама.

И догоди се, када се он вратио примивши царство, рече да му дозову оне слуге којима даде сребро, да види шта је који зарадио.

И дође први говорећи: Господару, кеса твоја донесе десет кеса.

И рече му: Добро, добри слуго; за то што си у најмањем био вјеран, ево ти власт над десет градова.

И дође други говорећи: Господару, кеса твоја донесе пет кеса.

А он рече и њему: И ти буди над пет градова.

И трећи дође говорећи: Господару, ево твоја кеса коју сам држао завезану у убрусу;

Јер сам се бојао тебе, зато што си човјек строг: узимаш што ниси оставио, и жањеш што ниси сијао, и сабираш гдје ниси вијао.

А он му рече: По твојим ћу ти ријечима судити, зли слуго! Знао си да сам ја човјек строг. који узимам што нисам оставио, и жањем што нисам сијао, и сабирам гдје нисам вијао.

Па зашто ниси дао сребро моје у мјењачницу, и дошавши ја бих га примио са добитком?

И рече присутнима: Узмите од њега кесу и подајте ономе што има десет кеса.

И рекоше му: Господару, он има десет кеса.

Кажем вам пак: Свакоме који има даће се; а од онога који нема, узеће се и оно што има.

А оне непријатеље моје који нису хтјели да ја царујем над њима, доведите амо, и исијеците их преда мном.

И рекавши ово Исус пође напријед идући навише у Јерусалим.

А када се приближи Витфаги и Витанији, код горе назване Маслинска, посла двојицу ученика својих,

Рекавши: Идите у село што је према вама, и када уђете у њега, наћи ћете магаре привезано на које никада нико од људи није усједао; одријешите га и доведите.

И ако вас ко упита: Зашто дријешите? овако му кажите: Оно треба Господу.

А кад отидоше послани, нађоше као што им каза.

А кад они дријешаху магаре, рекоше им господари његови: (то дријешите магаре?

А они рекоше: Оно треба Господу.

И доведоше га Исусу, и набацише хаљине своје на магаре, и посадише Исуса.

И кад он иђаше, простираху хаљине своје по путу.

А када се он већ приближи подножју Горе Маслинске, поче све мноштво ученика у радости хвалити Бога громким гласом за сва чудеса која видјеше.

Говорећи: Благословен цар који долази у име Господње! Мир на небу и слава на висинама!

И неки од фарисеја из народа рекоше му: Учитељу, забрани ученицима својим.

И одговарајући рече им: Кажем вам, ако они ућуте, камење ће повикати.

И када се приближи, видјевши град заплака над њим,

Говорећи: Кад би и ти знао, бар у овај дан твој, оно што је за мир твој! Али је сада сакривено од очију твојих.

Јер ће доћи на тебе дани, и окружиће те непријатељи твоји опкопима, и опколиће те, и стегнуће те са свију страна;

И срушиће тебе и дјецу твоју у теби, и неће оставити у теби ни камена на камену, зато што ниси познао вријеме у којему си похођен.

Говорећи им: Написано је: Дом мој, дом је молитве, а ви начинисте од њега пећину разбојничку.

И учаше сваки дан у храму. А првосвештеници и књижевници и народни прваци гледаху да га погубе.

И не налажаху шта би му учинили; јер сав народ бјеше прионуо уз њега слушајући га.