Свето Јеванђеље по Луки

Приближаваше се пак празник бесквасних хљебова звани Пасха.

И тражаху првосвештеници и књижевници како би га убили; али се бојаху народа.

А сатана уђе у Јуду, званог Искариотски, који бјеше из броја Дванаесторице.

И он отишавши договори се са првосвештеницима и књижевницима и војводама како ће им га издати.

А они се обрадоваше, и уговорише да му даду новаца.

И он обећа, и тражаше згодну прилику да им га преда без присуства народа.

А дође дан бесквасних хљебова у који требаше клати пасхално јагње.

И посла Петра и Јована рекавши: Идите и уготовите нам Пасху да једемо.

А они му рекоше: Гдје хоћеш да уготовимо?

А он им рече: Ето, кад уђете у град, срешће вас човјек који носи крчаг воде; идите за њим у кућу у коју он уђе.

И реците домаћину куће: Учитељ ти вели: гдје је одаја гдје ћу јести Пасху са ученицима својим?

И он ће вам показати велику застрту горњу собу; ондје уготовите.

И они отидоше и нађоше као што им је казао; и уготовише Пасху.

И када дође час, сједе за трпезу, и дванаест апостола с њим.

И рече им: Веома зажељех да ову Пасху једем с вама прије него пострадам;

Јер вам кажем да је нећу више јести док се не испуни у Царству Божијем.

И узевши чашу заблагодари, и рече: Узмите и раздијелите је међу собом;

Јер вам кажем да нећу пити од рода виноградскога док не дође Царство Божије.

И узевши хљеб заблагодари, преломи га и даде им говорећи: Ово је тијело моје које се даје за вас; ово чините за мој спомен.

А тако и чашу по вечери, говорећи: Ова је чаша Нови завјет у крви мојој, која се за вас излива.

Али ево руке издајника мојега са мном на трпези.

И Син Човјечији, дакле, иде како је одређено; али тешко човјеку ономе који га издаје!

И они се стадоше питати међу собом који би, дакле, од њих био тај који ће.то учинити.

А настаде и препирка међу њима који се од њих сматра да је већи.

А он им рече: Цареви народа господаре над њима и властодршци њихови називају се добротвори.

Али ви немојте тако; него ко је међу вама већи, нека буде као млађи, и старјешина као слуга.

Јер ко је већи, који сједи за трпезом или који служи? Није ли онај који сједи за трпезом? А ја сам међу вама као слуга.

А ви сте они који сте се одржали са мном у искушењима мојим.

И ја вама завјештавам Царство као што Отац мој мени завјешта,

Да једете и пијете за мојом трпезом у Царству моме, и да сједите на пријестолима и судите над дванаест племена Израиљевих.

И рече Господ: Симоне, Симоне, ево вас заиска сатана да вас вије као пшеницу.

А ја се молих за тебе да вјера твоја не престане; и ти, када се обратиш, утврди браћу своју.

А он му рече: Господе, с тобом сам спреман и у тамницу и у смрт ићи.

А он рече: Кажем ти, Петре, неће данас запјевати пијетао док се трипут не одречеш да ме познајеш.

А он им рече: Али сад који има кесу нека је узме, тако и торбу; а који нема нека прода хаљину своју и купи нож.

Јер вам кажем, да још и то што је написано: И уврстише га међу безаконике, треба да се изврши на мени; Јер што је о мени писано завршава се.

А они рекоше: Господе, ево овдје два ножа. А он им рече: Доста је.

И изишавши, отиде по обичају на гору Маслинску; а за њим отидоше и ученици његови.

А кад би на мјесту рече им: Молите се да не паднете у искушење.

И сам одступи од њих колико се може каменом добацити, и клекнувши на кољена мољаше се

Говорећи: Оче, кад би хтио да пронесеш ову чашу мимо мене! Али не моја воља, но твоја нека буде!

А јави му се анђео с неба кријепећи га.

И будући у самртној борби, мољаше се усрдније; а зној његов бијаше као капље крви које капљу на земљу.

И уставши од молитве дође ученицима, и нађе их да спавају од жалости,

И рече им: (то спавате? Устаните и молите се да не паднете у искушење!

Док он још говораше, гле народ, и један од Дванаесторице, звани Јуда, иђаше пред њима, и приближи се Исусу да га пољуби. Јер им бијаше дао овакав знак: кога пољубим, тај је!

А Исус му рече: Јудо, зар цјеливом издајеш Сина Човјечијега?

А кад они што бијаху с њим видјеше шта ће бити, рекоше му: Господе, да бијемо ножем?

И удари један од њих слугу првосвештениковог, и одсијече му десно ухо.

А Исус одговоривши рече: Оставите се тога. И дохвативши се уха његовог, исцијели га.

А првосвештеницима и војводама храмовним и старјешинама који бијаху дошли на њега рече Исус: Зар сте као на разбојника изишли с ножевима и кољем да ме ухватите?

Сваки дан био сам с вама у храму и не дигосте руке на мене; али ово је ваш час и власт таме.

А кад га ухватише, одведоше га и уведоше у двор првосвештеника. А Петар иђаше за њим издалека.

И кад наложише ватру насред дворишта и сједоше заједно, и Петар сјеђаше међу њима.

Видјевши га пак једна слушкиња гдје сједи код ватре, и погледавши на њега рече: И овај бјеше са њим.

А он га се одрече говорећи: Жено, не познајем га.

И мало затим видје га и други и рече: И ти си од њих. А Петар рече: Човјече, нисам.

И пошто прође око једнога часа, други неко потврђиваше говорећи: Заиста и овај бјеше с њим; јер је Галилејац.

А Петар рече: Човјече, не знам шта говориш. И одмах док он још говораше запјева пијетао.

И обазревши се Господ погледа на Петра, и сјети се Петар ријечи Господње како му рече: Прије него што пијетао запјева одрећи ћеш ме се трипут.

И изишавши напоље, плакаше горко.

А људи који држаху Исуса ругаху му се, и бијаху га.

И покривши га удараху га по лицу и питаху га говорећи: Прореци ко те удари?

И друге многе хуле говораху на њега.

И када се раздани, сабраше се старјешине народне, првосвештеници и књижевници, и одведоше га у свој Синедрион

Говорећи: Ако си ти Христос, кажи нам. А он им рече: Ако вам и кажем, нећете вјеровати.

А ако вас и запитам, нећете ми одговорити, нити ћете ме пустити.

Од сада ће Син Човјечији сједјети са десне стране силе Божије.

Сви пак рекоше: Ти ли си, дакле, Син Божији? А он им рече: Ви кажете да сам ја.

А они рекоше: (то нам још треба свједочења? Јер сами чусмо из уста његових.