Свето Јеванђеље по Луки
Лука, глава 5
А догоди се када се народ слеже к њему да слуша ријеч Божију и он стајаше крај Генисаретског језера,
И видје двије лађе гдје стоје украј језера, а рибари бијаху изишли из њих и испираху мреже.
И уђе у једну лађу, која бијаше Симонова, и замоли га да одмакне мало од обале; и сједе и учаше народ из лађе.
А кад преста говорити, рече Симону: Хајде на дубину и баците мреже своје за лов.
И одговарајући Симон рече му: Учитељу, сву ноћ смо се трудили, и ништа не ухватисмо; али на твоју ријеч бацићу мрежу.
И учинивши то уловише велико мноштво риба, те им се мрежа поче цијепати.
И дадоше знак друштву које бјеше на другој лађи да дођу да им помогну; и дођоше, и напунише обје лађе тако да се оне потапаху.
А кад видје Симон Петар, припаде кољенима Исусовим говорећи: Изиђи од мене, Господе, јер сам човјек грјешан.
Јер запрепашћење обузе њега и све који бијаху с њим због лова рибе што ухватише,
А тако исто и Јакова и Јована, синове Зеведејеве, који бијаху другови Симонови. И рече Исус Симону: Не бој се, од сада ћеш људе ловити.
И извукавши обје лађе на земљу оставише све, и отидоше за њим.
И када бијаше Исус у једноме граду, и гле, човјек сав у губи, па видјевши Исуса паде ничице и замоли га говорећи: Господе, ако хоћеш можеш ме очистити.
И пруживши руку дохвати га се, и рече: Хоћу, очисти се! И одмах губа отиде с њега.
И он му заповједи да ником не казује: Него иди и покажи се свештенику, и принеси дар за очишћење своје, како је наредио Мојсеј за свједочанство њима.
Али се глас о њему још већма ширио, и мноштво народа стјецаше се да га слушају и да их он исцјељује од њихових болести.
А он се удаљаваше у пустињу и мољаше се Богу.
И догоди се једнога дана кад он учаше, сјеђаху ондје фарисеји и законици који бијаху дошли из свију села галилејских и јудејских и из Јерусалима; и би сила Господња да их исцјељује;
И гле, људи донесоше на одру човјека који бјеше одузет, и тражаху како да га унесу и положе пред њега.
И не нашавши куда би га унијели од народа, попеше се на кућу и кроз кров спустише га са одром на средину пред Исуса.
И видјевши вјеру њихову рече му: Човјече, опраштају ти се гријеси твоји.
И почеше помишљати у себи књижевници и фарисеји говорећи: Ко је овај што говори хуле? Ко може опраштати гријехе осим једини Бог?
А разумјевши Исус помисли њихове, одговарајући рече им: (та помишљате у срцима својим?
(та је лакше, рећи: Опраштају ти се гријеси твоји, или рећи: Устани и ходи?
Али да знате да власт има Син Човјечији на земљи опраштати гријехе, - рече узетоме: Теби говорим, устани и узми одар свој и иди дому своме.
И одмах устаде пред њима, и узе на чему лежаше, и отиде дому своме славећи Бога.
И сви се задивише, и слављаху Бога, и испунивши се страха говораху: Чуда се нагледасмо данас!
И потом изиђе, и видје цариника по имену Левије гдје сједи на царини, и рече му: Хајде за мном.
И оставивши све, устаде и пође за њим.
И приреди му Левије код куће своје велику гозбу; и бјеше мноштво цариника и других који сјеђаху са њим за трпезом.
И гунђаху књижевници њихови и фарисеји говорећи ученицима његовим: Зашто са цариницима и грјешницима једете и пијете?
И одговарајући Исус рече им: Не требају здрави љекара него болесни.
Нисам дошао да позовем праведнике него грјешнике на покајање.
А они му рекоше: Зашто ученици Јованови посте често и молитве чине, а тако и фарисејски; док твоји једу и пију?
А он им рече: Зар можете натјерати сватове да посте док је женик с њима?
Него ће доћи дани кад ће се отети женик од њих, и онда ће постити у оне дане.
Каза им пак и причу: Нико не меће закрпу од нове хаљине на стару хаљину, иначе ће и нову раздријети, и старој не одговара закрпа од нове.
И нико не сипа вино ново у мјехове старе, иначе вино ново раздере мјехове, и оно се пролије, и мјехови пропадну.
Него вино ново у мјехове нове треба сипати, и обоје ће се сачувати.
И нико ко је пио старо неће одмах новога: јер вели: старо је боље.
