Свето Јеванђеље по Луки

И би послије тога, и он прохођаше по градовима и по селима проповиједајући и благовијестећи Царство Божије, и Дванаесторица с њим,

И неке жене које бијаху излијечене од злих духова и болести: Марија, звана Магдалина, из које је изишло седам демона,

И Јована, жена Хузе, пристава Иродова, и Сусана, и друге многе које му служаху својим имањем.

А кад се сабра народа много, и из свију градова долажаху њему, каза у причи:

Изиђе сијач да сије сјеме своје; и кад сијаше, једно паде крај пута, и погази се, и птице небеске позобаше га.

А друго паде на камен, и изникавши осуши се, јер немаше влаге.

А друго паде усред трња, и узрасте трње и угуши га.

А друго паде на земљу добру, и изникавши донесе стоструки род. Говорећи ово повика: Ко има уши да чује, нека чује!

А ученици његови питаху га говорећи: (та значи ова прича?

А он рече: Вама је дано да знате тајне Царства Божијега; а осталима бива у причама, да гледајући не виде, и чујући не разумију.

А ова прича значи: Сјеме је ријеч Божија.

А које је крај пута то су они који слушају, али потом долази ђаво и узима ријеч из срца њиховога, да не вјерују и да се не спасу.

А које је на камену то су они који када чују с радошћу примају ријеч; и ови коријена немају те за неко вријеме вјерују, а у вријеме искушења отпадну.

А које у трње паде, то су они који чуше и, живећи у бригама и богатству и сластима овога живота, буду угушени, и не донесу рода.

А које је на доброј земљи, то су они који чувши ријеч, у доброме и чистом срцу држе је, и род доносе у трпљењу. Ово говорећи повика: Ко има уши да чује, нека чује!

А нико не поклапа судом свјетиљку кад је запали, нити је меће под кревет, него је поставља на свијећњак да они који улазе виде свјетлост.

Пазите, дакле, како слушате; јер ко има даће му се, а ко нема, узеће се од њега и оно што мисли да има.

Дођоше пак њему мати и браћа његова, и не могаху од народа да се састану с њим.

И јавише му говорећи: Мати твоја и браћа твоја стоје напољу, и хоће да те виде.

А он одговарајући рече им: Мати моја и браћа моја они су који слушају ријеч Божију и извршују је.

И догоди се једнога дана и уђе он и ученици његови у лађу, и рече им: Пређимо на ону страну језера. И пођоше.

И док пловљаху, он заспа. И подиже се олуја на језеру, и вода надираше, и бијаху у опасности.

И приступивши пробудише га говорећи: Учитељу, учитељу, изгибосмо! А он устаде, и запријети вјетру и валовима воденим, и престадоше и наста тишина.

А њима рече: Гдје је вјера ваша? А они се уплашише, и чуђаху се говорећи један другоме: Ко је овај да и вјетровима и води заповиједа, и слушају га?

И допловише у земљу Гадаринску која је према Галилеји.

А кад он изиђе на земљу, срете га неки човјек из града у коме бијаху демони дуго времена, и у хаљине не облачаше се, и не живљаше у кући, него у гробовима.

А кад видје Исуса, узвикнувши паде пред њим и из свега гласа рече: (та хоћеш од мене, Исусе, Сине Бога Вишњега? Молим те, не мучи ме!

Јер он заповједи духу нечистоме да изиђе из човјека; јер га мучаше много година, и везиваху га веригама и ланцима чувајући га, и кидаше везе, и тјераше га демон по пустињама.

А Исус га запита говорећи: Како ти је име? А он рече: Легион; јер многи демони бијаху ушли у њега.

И мољаху га да им не заповједи да иду у бездан.

А ондје пасијаше по гори велико крдо свиња, и мољаху га да им допусти да у њих уђу. И допусти им.

А пошто изиђоше демони из човјека, уђоше у свиње; и јурну крдо са стрмени у језеро, и утопи се.

А кад видјеше свињари шта се догодило, побјегоше и јавише у граду и по селима.

И изиђоше да виде шта се десило, и дођоше Исусу, и нађоше човјека из кога бијаху изишли демони гдје сједи одјевен и присебан код ногу Исусових; и уплашише се.

А они што бијаху видјели, обавијестише их како се спасе бјесомучни.

И мољаше га сав народ из околине гадаринске да оде од њих; јер бијаху обузети страхом великим. А он уђе у лађу и врати се.

А човјек из кога изиђоше демони мољаше га да би с њим био; али га Исус отпусти говорећи:

Врати се дому своме, и казуј шта ти учини Бог. И отиде проповиједајући по свему граду шта му учини Исус.

А кад се врати Исус, срете га народ, јер га сви очекиваху.

И гле, дође човјек по имену Јаир, и он бјеше старјешина синагоге, и павши пред ноге Исусове, мољаше га да уђе у дом његов.

Јер у њега бјеше јединица кћи око дванаест година, а она умираше. А кад иђаше Исус, народ се тискао око њега.

И бјеше нека жена болесна од течења крви дванаест година, која је све своје имање потрошила на љекаре и ниједан је није могао излијечити;

И приступивши састраг, дотаче се скута хаљине његове, и одмах стаде течење крви њене.

И рече Исус: Ко је то што ме се дотаче? А када сви одрицаху, рече Петар и који бијаху с њим: Наставниче, народ те опколио и гура те, а ти говориш: Ко је то што ме се дотаче?

А Исус рече: Неко ме се дотаче, јер ја осјетих силу која изиђе из мене.

А кад видје жена да се није сакрила, приступи дрхтећи, и паде пред њим, и каза му пред свим народом зашто га се дотаче и како одмах оздрави.

А он јој рече: Не бој се, кћери, вјера твоја спасла те је; иди у миру.

Док он још говораше дође неко од старјешине синагоге и рече му: Умрла је кћи твоја, не труди Учитеља.

А када чу Исус, одговори му говорећи: Не бој се, само вјеруј, и биће спасена.

И дошавши у кућу, не допусти никоме да уђе осим Петру и Јовану и Јакову, и дјевојчином оцу и матери.

И сви плакаху и јаукаху за њом. А он рече: Не плачите, није умрла него спава.

И подсмијеваху му се знајући да је умрла.

А он изгнавши све, узе је за руку и зовну, говорећи: Дјевојко, устани.

И поврати се дух њен, и устаде одмах; и он заповједи да јој даду да једе.

И задивише се веома родитељи њени. А он им заповједи да никоме не казују шта се догодило.