Свето Јеванђеље по Луки
Лука, глава 9
Сазвавши пак Дванаесторицу ученика својих, даде им силу и власт над свим демонима, и да лијече од болести.
И посла их да проповиједају Царство Божије, и да исцјељују болесне.
И рече им: Ништа не узимајте на пут, ни штапа, ни торбе, ни хљеба ни новца, нити по двије хаљине да имате.
И у коју кућу уђете, ондје остајте и оданде полазите.
И који год вас не приме, излазећи из града онога, отресите и прах са ногу својих, за свједочанство против њих.
А они излазећи пролажаху по селима проповиједајући јеванђеље и лијечећи свуда.
А Ирод четверовласник чу шта он чини, и бијаше у недоумици. Јер неки говораху да је Јован устао из мртвих;
А једни да се Илија појавио; други опет, да је васкрсао неки од старих пророка.
И рече Ирод: Јована ја посјекох; али ко је тај о коме слушам тако нешто? И настојаше да га види.
И вративши се апостоли испричаше му шта су учинили. И узевши их отиде насамо у мјесто пусто код града званог Витсаида.
А кад народ сазнаде, пође за њим, и он их прими и говораше им о Царству Божијем и исцијели оне који требаху излијечења.
А дан стаде нагињати. Тада приступише Дванаесторица и рекоше му: Отпусти народ, нека иду на конак у околна села и засеоке, и кек нађу хране, јер смо овдје у пустом мјесту.
А он им рече: Подајте им ви да једу. А они рекоше: У нас нема више од пет хљебова и двије рибе; сем да ми одемо и купимо хране за сав овај народ.
Јер бијаше људи, око пет хиљада. Али он рече ученицима својим: Посадите их на скупине по педесет.
И учинише тако, и посадише их све.
А он узе оних пет хљебова и обје рибе, и погледавши на небо благослови их и преломи, и даваше ученицима да поставе народу.
И једоше и наситише се сви, и накупише комада што им претече дванаест котарица.
И када се једанпут мољаше Богу насамо, с њим бијаху ученици, и запита их говорећи: (та говори народ ко сам ја?
А они одговарајући рекоше: Једни веле да си Јован Крститељ, а други да си Илија; други опет да је неки од древних пророка васкрсао.
А он им рече: А ви шта кажете ко сам ја? А Петар одговарајући рече: Христос Божији.
А он им запријети и заповједи да то никоме не казују,
Рекавши да Сину Човјечијему треба много пострадати, и да ће га старјешине и првосвештеници и књижевници одбацити, и да ће бити убијен, и трећега дана да ће устати.
А свима говораше: Ако ко хоће да иде за мном, нека се одрекне себе и узме крст свој и за мном иде.
Јер ко хоће живот свој да сачува, изгубиће га; а ко изгуби живот свој мене ради, тај ће га сачувати.
Јер каква је корист човјеку ако сав свијет задобије а себе упропасти или себи науди?
Јер ко се постиди мене и мојих ријечи њега ће се Син Човјечији постидјети када дође у слави својој и Очевој и светих анђела.
А кажем вам заиста: Има неких међу овима што стоје овдје који неће окусити смрти док не виде Царства Божијега.
А око осам дана послије ових ријечи, узе он Петра и Јована и Јакова и попе се на гору да се помоли Богу.
И док се мољаше постаде изглед лица његовог другачији, и одијело његово бијело и блистајуће.
И гле, два човјека говораху с њим, а то бијаху Мојсеј и Илија,
Који се показаше у слави, и говораху о исходу његовом који је имао да се испуни у Јерусалиму.
А Петар и они с њим бјеху савладани сном; али пробудивши се видјеше славу његову и два човјека што стајаху с њим.
И кад се одвајаху они од њега, рече Петар Исусу: Учитељу, добро нам је овдје бити; да саградимо три сјенице: једну теби, и једну Мојсеју, и једну Илији, - не знајући шта говори.
А док он то говораше настаде облак и заклони их: и уплашише се када зађоше у облак.
И чу се из облака глас који говораше: Ово је Син мој љубљени, њега слушајте.
И када се чу глас, нађе се Исус сам. И они заћуташе и ником не објавише у оне дане ништа од онога што су видјели.
А идући дан када сиђоше са горе, срете га мноштво народа.
И гле, човјек из народа повика говорећи: Учитељу, молим те, погледај на сина мојега, јер ми је јединац;
И ево, хвата га дух и виче изненадно; и ломи га уз пјену, и једва се удаљи од њега пошто га изломи.
И молих ученике твоје да га истјерају, па не могоше.
А Исус одговарајући рече: О роде невјерни и покварени! Докле ћу бити с вама и трпјети вас? Доведи амо сина својега.
А још док он прилажаше стаде га демон кидати и ломити. А Исус запријети духу нечистоме, и исцјели дјечака, и предаде га оцу његовом.
И сви се веома дивљаху величанству Божијем.
Ставите ви у уши своје ове ријечи: Син Човјечији биће предан у руке људи.
А они не разумијеваху ову ријеч; јер бјеше сакривена од њих да је не схвате; и бојаху се да га запитају за ову ријеч.
А уђе помисао у њих ко би међу њима био већи.
А Исус знајући помисао срца њихова, узе дијете и постави га крај себе,
И рече им: Који прими ово дијете у име моје, мене прима; а који мене прими, прима Онога који је мене послао; јер који је најмањи међу свима вама, тај је велики.
А Јован одговарајући рече: Наставниче, видјесмо једнога гдје именом твојим изгони демоне, и забранисмо му, јер не иде с нама за тобом.
И рече му Исус: Не забрањујте, јер није против вас; а ко није против вас, с вама је.
И када се навршаваху дани његовог узлажења (на небо), он чврсто одлучи да иде у Јерусалим.
И посла гласнике пред собом; и они отидоше и дођоше у село самарјанско да припреме за њега.
И не примише га, зато што он иђаше у Јерусалим.
А кад видјеше ученици његови Јаков и Јован, рекоше: Господе, хоћеш ли да речемо да огањ сиђе с неба и да их истријеби, као и Илија што учини?
А он окренувши се запријети им и рече: Не знате каквога сте ви духа.
Јер Син Човјечији не дође да погуби душе људске него да спасе. И отидоше у друго село.
А кад они иђаху путем, рече му неко: Господе, ићи ћу за тобом куд год пођеш.
А Исус му рече: Лисице имају јаме и птице небеске гнијезда, а Син Човјечији нема гдје главу склонити.
А другоме рече: Хајде за мном! А он рече: Господе, допусти ми да прво одем да сахраним оца својега.
А Исус му рече: Остави нека мртви сахрањују своје мртваце; а ти хајде те објављуј Царство Божије.
А и други рече: Господе, ићи ћу за тобом, али прво ми допусти да одем да се опростим са домаћима својим.
А Исус му рече: Ниједан ко је метнуо руку своју на плуг па се обазире назад, није приправан за Царство Божије.
