Свето Јеванђеље по Јовану

Када, дакле, сазнаде Господ да су фарисеји чули да Исус више ученика задобија и крштава него Јован -

Иако сам Исус не крштаваше него ученици његови -

Остави Јудеју и отиде опет у Галилеју.

А ваљало му је проћи кроз Самарију.

Тако дође у град самаријски звани Сихар, близу села које даде Јаков Јосифу, сину својему.

А ондје бијаше извор Јаковљев. Исус пак уморан од пута сјеђаше тако на извору; бјеше око шестога часа.

Дође жена из Самарије да захвати воде. Рече јој Исус: Дај ми да пијем.

Јер ученици његови бијаху отишли у град да купе хране.

Одговори Исус и рече јој: Кад би ти знала дар Божији, и ко је тај који ти говори: дај ми да пијем, ти би тражила од њега и дао би ти воду живу.

Рече му жена: Господе, ни ведра немаш, а студенац је дубок; одакле ти онда вода жива?

Еда ли си ти већи од оца нашега Јакова, који нам даде овај студенац, и он из њега пијаше и синови његови и стока његова?

Одговори Исус и рече јој: Сваки који пије од ове воде опет ће ожедњети;

А који пије од воде коју ћу му ја дати неће ожедњети довијека, него вода коју ћу му дати постаће у њему извор воде која тече у живот вјечни.

Рече му жена: Господе, дај ми ту воду да не жедним и не долазим овамо да захватам.

Рече јој Исус: Иди, зови мужа својега, и дођи овамо.

Одговори жена и рече: Немам мужа. Рече јој Исус: Добро каза: немам мужа;

Јер си пет мужева имала, и сада кога имаш није ти муж; то си право казала.

Рече му жена: Господе, видим да си ти пророк.

Оци наши клањаху се Богу на гори овој, а ви кажете да је у Јерусалиму мјесто гдје се треба клањати.

Рече јој Исус: Жено, вјеруј ми да долази час када се нећете клањати Оцу ни на гори овој ни у Јерусалиму.

Ви се клањате ономе што не знате; а ми се клањамо ономе што знамо; јер је спасење од Јудејаца.

Али долази час, и већ је ту, када ће се истински богомољци клањати Оцу у духу и истини, јер Отац тражи да такви буду они који му се клањају.

Бог је дух; и који му се клањају, у духу и истини треба да се клањају.

Рече му жена: Знам да долази Месија звани Христос; кад он дође, објавиће нам све.

Рече јој Исус: Ја сам - који говорим с тобом.

И утом дођоше ученици његови, и зачудише се што са женом разговара, али ниједан не рече: шта тражиш, или што говориш са њом?

А жена остави свој крчаг и отиде у град и рече људима:

Ходите да видите човјека који ми каза све што сам учинила. Да није он Христос?

Изиђоше, дакле, из града и пођоше њему.

А у међувремену мољаху га ученици његови говорећи: Рави, једи!

А он им рече: Ја имам јело да једем за које ви не знате.

Тада ученици говораху међу собом: Да му неко не донесе да једе?

Исус им рече: Јело је моје да вршим вољу Онога који ме је послао, и извршим његово дјело.

Не кажете ли ви да су још четири мјесеца па ће настати жетва? Ето, велим вам: подигните очи своје и видите њиве како се већ жуте за жетву.

И који жање прима плату, и сабира род за живот вјечни, да се радује заједно и који сије и који жање.

Јер у томе је истинита ријеч, да је други који сије, а други који жање.

Ја вас послах да жањете гдје се ви нисте трудили; други су се трудили, а ви сте у труд њихов ушли.

А из града онога многи од Самарјана повјероваше у њега за ријеч жене која је свједочила: Каза ми све што учиних.

Када, дакле, дођоше к њему Самарјани, мољаху га да остане код њих; и остаде ондје два дана.

И много их више вјерова за ријеч његову,

Те жени говораху: Сад не вјерујемо више због твога казивања, јер сами смо чули и знамо да је ово заиста Спаситељ свијета, Христос.

А послије два дана изиђе оданде, и отиде у Галилеју.

Јер сам Исус посвједочи да пророк у својој постојбини нема части.

А када дође у Галилеју, примише га Галилејци, који бијаху видјели све што учини у Јерусалиму о Празнику, јер и они дођоше на Празник.

Исус пак дође опет у Кану Галилејску, гдје претвори воду у вино. И бјеше неки царев човјек чији син боловаше у Капернауму.

Овај чувши да је Исус дошао из Јудеје у Галилеју, отиде к њему и мољаше га да сиђе и да му исцијели сина; јер бијаше на самрти.

Каза му, дакле, Исус: Ако не видите знаке и чудеса. нећете да повјерујете.

Рече му царев човјек: Господе, дођи док није умрло дијете моје.

Рече му Исус: Иди, син твој је жив. И вјерова човјек ријечи коју му рече Исус и пође.

А већ док он силажаше, гле, сретоше га слуге његове и јавише му говорећи: Дијете је твоје живо.

Тада их упита за час у који му би лакше; и казаше му: Јуче у седми час пусти га грозница.

???

???